Izvor: Glas javnosti, 14.Avg.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zastareli „Đerdap 1“ gubi desetine miliona evra

BEOGRAD - Remont hidroelektrane „Đerdap 1“ nije počeo ni pet godina posle potpisanog ugovora sa ruskom firmom „Silovie mašini“, odnosno osam godina od završenog tendera, pa je zato povećan rizik od kvarova i izgubljeno nekoliko stotina miliona evra zbog smanjene proizvodnje električne energije. Takođe, bez posla je ostalo nekoliko stotina radnika u domaćoj privredi, jer je 20-25 odsto poslova za stranog izvođača trebalo da uradi domaća privreda. Najveća domaća hidroelektrana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izgrađena je početkom 70-ih, a remont je, prema tehničkim standardima, trebalo da bude obavljen krajem 90-ih, kako bi joj se produžio vek za naredne tri decenije. „Đerdap 1“ obezbeđuje 12-18 odsto domaće proizvodnje struje.

Tender za remont hidroelektrane završen je 2001. godine, ugovor sa ruskom firmom potpisan je 2003. godine, ali se zatim čekalo potpisivanje sporazuma o regulisanju klirinškog duga SSSR prema SFRJ, što se desilo tek 2007, a posle toga nadležni se nisu baš puno interesovali za ovaj posao. Najviše vremena je izgubljeno za postizanje dogovora o načinu prebijanja dugova baćuški prema bivšim republikama Jugoslavije. Relativno brzo dogovoreno je da se dug od oko 300 miliona dolara prebije tako što će Srbija njime platiti dug za gas od oko 200 miliona evra, a Rusija obaviti remont HE za oko 100 miliona. Ipak, politički odnosi dve zemlje uticali su na odlaganje ratifikacije, kao i sporost i nezainteresovanost domaćih ministara.

GOTOVA OPREMA

Aleksandar Aleksejev, bivši ruski ambasador u Srbiji, juna 2006. godine izjavio je da je oprema za remont spremna. „Srpski stručnjaci pregledali su je u Petrogradu i bili su zadovoljni“, rekao je on, i izrazio očekivanje da će ugradnja početi što pre. Inače, u Elektroprivredi kažu da nastala situacija ne odgovara ni ruskoj firmi, koja je u međuvremenu privatizovana, jer je oprema kompletno završena za šesti agregat, što je gotovo trećina ugovorenih radova. „Na preostalih pet agregata radiće se samo revitalizacija i zamena vitalnih delova. Značajno je što je i reč o veoma kvalitetnoj opremi o čemu govori i remont rumunske strane HE, koja posle ugrađenih švajcarskih delova radi slabije nego sad naša“, navode u EPS.

U međuvremenu se, istina, pojavio i problem jer su metali poskupeli, a i dolar je oslabio prema evru. Zato je 2004. godine u ugovor sa „Silovie mašini“ uključena klizna skala za obračun troškova. Na osnovu nje posao je sada poskupeo na 125-126 miliona dolara, ali ni po toj ceni Rusi ne žele da rade. NJihova procena je da remont šest agregata „Đerdapa 1“, ukupne snage oko 1.000 megavata, vredi čak 170 miliona dolara.

- Razrešenje se mora tražiti na međudržavnom nivou jer prema sporazumu o regulisanju klirinškog duga ruska strana treba da isporuči opremu u vrednosti od oko 100 miliona dolara. EPS ne može da ide mimo ovog dogovora, kao i potpisanog ugovora sa „Silovie mašini“ jer je on u skladu sa tenderom koji je raspisan 2001. godine - navode u Elektroprivredi Srbije i dodaju da bi novi sastanak dve strane trebalo da se održi u avgustu.

Najveća šteta je što je remontom snaga domaće hidroelektrane trebalo da bude povećana za desetak odsto, što bi značilo dodatnih oko 600 miliona kilovat-sati godišnje, što uz sadašnju tržišnu cenu od oko osam evrocenti iznosi oko 50 miliona evra. Drugim rečima, toliko nas godišnje košta kašnjenje remonta, koji će kada bude započet trajati šest godina. A da se ne priča o smanjenoj pouzdanosti rada ove velike fabrike za proizvodnju struje.

Ipak, možda je najviše izgubila domaća elektro-mašinska industrija. Modernizacija se ne može ostvariti bez značajnog angažovanja naših firmi kao što su „Goša“, „Termoelektro“, „Sever“, „Prva petoletka“. One bi na taj način zaposlile svoje radnike i stekle reference i za rad u inostranstvu.

Uopste nema nikakvog razloga za zurbu. Najgori i najsporiji u bilo kakvoj izgradnji su

Amerikanci. Cena projekta zbor raznoraznih neuskladjenosti je i oko 40% visa u proseku.

neki koji su dobri sa planiranjem da materijal bude na vreme kada treba da bude a ni ranije ni kasnije mogu lepo da zarade. malo vezbe i prakse i dobrih saradnika koji misle pre svega o

saradnji i poslu. Od Amerikanaca su jos gori Englezi. Oni nikada niti jedan velikiu projekat

nisu u stanju bili sami da zavse. Francuzi imaju znanja. Oni su i najpreoduktivniji i najefikasniji

u gotovo svim industrijama. Nemci im nemogu pera da odbiju. Mozda imaju Francuzi dobre

skole tehnicke prirode. Vredi to proveriti. Stvarno znaju.

Nastavak na Glas javnosti...