Izvor: B92, 09.Jun.2013, 16:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakoni se pišu po meri investitora

Beograd -- Vlasnici firmi tvrde da sebi ne mogu da priušte nove radnike jer su zaštićeni kao "beli medvedi" kojih ne mogu da se reše čak ni kada im postanu teret.

S druge strane, većina od 1,7 miliona zaposlenih se oseća kao da su "zadnje rupe na svirali", jer su im plate najniže u regionu, posao potpuno nesiguran, doprinosi malo-malo zakinuti, a strah od otkaza postaje alat kojim ih gazde ucenjuju.

I jedni i drugi zato izlaz vide u novom Zakonu o radu, ali ne postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saglasnost oko novih rešenja. Poslodavci i zakonopisci smatraju da je ova verzija, o kojoj će stručna javnost raspravljati već od jula, način da se pojednostave odnosi na tržšitu rada i da se prilagode novom vremenu. Predstavnici radnika, međutim, glasno negoduju tvrdeći da će ovakva „liberalizacija“ propisa samo još više zakucati radnike u ambis.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike objašnjavaju da se Zakon o radu mora promeniti i prognoziraju da će konačna verzija u Narodnoj skupštini biti oko Nove godine.

"Aktuelni Zakon o radu izaziva probleme u primeni, jer mnoge odredbe nije moguće sprovoditi u praksi" - objašnjava Ivana Smiljanić, iz ministarstva. "Neophodno je i usaglašavanje zakona sa međunarodnim standardima i sa direktivama Evropske unije."

Prva „direktiva“ se odnosi na otpuštanja.

"Otkaz se danas može uručiti zaposlenom ako ne ostvaruje rezultate u radu ili ako je povredio radnu obavezu. Problem je, međutim, što zakonom nije pobrojano šta sve spada u te povrede pa se to mora regulisati opštim aktom u svakoj firmi pojedinačno. Neke kompanije, uglavnom one veće, to čine temeljno i detaljno, ali je u manjim preduzećima to često problem jer nemaju pravnu službu ili ona nije dovoljno dobra."

Zato se, dodaje ona, dešava da sud često vraća radnike na posao jer poslodavac ne uspeva da dokaže da je došlo do takve povrede samim tim što ona nije precizno upisana u akte firme. Zato će se novim zakonom propisati tačna procedura kod uručivanja otkaza, a određene (teže) povrede radnih obaveza uneti u sam zakon.

" Razmišlja se i o tome da se sankcije zbog takvih povreda prošire, umesto da se, kao što je slučaj danas, svode samo na suspenziju i otkaz" - kaže Smiljanićeva.

"Umesto da se ide tako rigorozno, mogle bi se uvesti i neke opomene zbog lošeg rada, upozorenja pred otkaz, novčane kazne..."

Ona dodaje da je broj otpuštenih teško precizno utvrditi uprkos tome što sindikati kalkulišu sa oko 100.000 otkaza godišnje. Ipak, samo Inspektorat rada je od početka ove godine dobio 607 pritužbi radnika kojima su uručeni otkazi. Proverama na terenu ustanovljeno je da je 284 radnika otpušteno uz opravdan razlog, ali je 323 vraćeno na posao i tu će ostati do sudske presude. Broj otpuštenih je, međutim, daleko veći, ali se ne žale svi posebno zato što je naša zemlja rekorder po dužini radnih sporova.

USTUPCI

U ovom resoru, međutim, procenjuju da će najviše polemike doneti izmene koje se odnose na rad na određeno vreme. Današnjim zakonom predviđeno je da on ne može da bude duži od 12 meseci, ali se raznim manipulacijama ova odredba izvrdava, a ugovori produžavaju godinama.

" I poslodavci i strani i domaći investitori i MMF smatraju da bi ovaj rok trebalo produžiti do 36 meseci. Stav ministarstva je sličan, ali pod uslovom da se zaposleni dodatno zaštite pa da tri godine bude realan maksimum koji se može provesti u ovakvom radu."

„Koska“ će biti i uvođenje fleksibilnijih oblika rada koji će podrazumevati saradnju poslodavaca i radnika ali bez zasnivanja radnog osnosa. Samim tim će gazde zapošljavati po potrebi i lako se rešavati onih koji im nisu neophodni. Isto tako se razmišlja i o uvođenju „rada u paru“, odnosno pisanju propisa kojim će se omogućiti da na jednom mestu mogu da rade dva zaposlena po pola radnog vremena.

Ove su odredbe sindikalci posebno dočekali „na nož“.

"Poenta je da se ograniči broj prekovremenih sati kako bi se zapošljavali novi ljudi umesto da jedan čovek gine i radi za dvojicu. A ovo je upravo suprotna odredba zbog koje bi radnici trebalo da se raduju što imaju priliku da rade tri sata dnevno" - smatra Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

"Sve se čini kako bi zaposleni bili plaćeni što manje i kako bi ih što lakše otpuštali. Zakoni se pišu po meri stranih investitora i poslodavaca koji zarađuju milione i iznose ih iz naše zemlje. Oni plaćaju samo 10 odsto poreza na dobit, a sada im pravimo nove ustupke kojim će izvlačiti još veći kapital. Uz sve to im se olakšava otpuštanje radnika koji im više nisu potrebni i to uz simbolične otpremnine."

Primera radi, u Izmenama zakona o radu se predviđa da najniža otpremnina iznosi trećinu plate po godini staža i da je poslednji poslodavac plaća samo za vreme provedeno kod njega, umesto za celokupan radni staž kao što je danas.

Računica

"Ako neko ima platu 45.000 dinara i uzima otpremninu za pet godina, on će dobitu ukupno 75.000 dinara. A prosečna potrošačka korpa je 65.000 mesečno! "- računa Vuković.

" Zato je besmisleno da samo prepisujemo zakone spolja, jer uz njih moraju da se menjaju i usaglašavaju i drugi propisi. U zemljama u kojim uopšte nema otpremnina, postoje i sistemi drugih vrsta davanja, a kod nas nema takvih propratnih mehanizama za pomoć."

Vuković ocenjuje da su ponuđena rešenja usmerena protiv radnika i na smanjenje njihovih prava:

" Zakoni su zasnovani na neoliberlizmu, a ne na socijalnoj pravdi kao što je slučaj sa najrazvijenijim evropskim zemljama. Rigidan Zakon o radu je na snazi bio i od 2001. do 2005. ali nije doveo ni do većeg zapošljavanja ni do oživljavanja privrede."

Da su prava radnika danas gora nego pre Drugog svetskog rata smatra i Zoran Popov, profesor Ekonomskog fakulteta:

"Mere za razvoj privrede, poreske reforme i zakoni o radu samo služe poslodavcima i pogoršavaju položaj radnika: on danas nema plaćene doprinose, plata mu je nesigurna, a otkazi pljušte na sve strane. Umesto da ga više štitimo, mi ga dovodimo u još teži položaj."

Poslodavci u Srbiji ne misle da je položaj radnika toliko loš i da će ga Zakon o radu dodatno pogoršati. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je aktuelni propis nefleksibilan i da koči privredu. Zato su oni predložili čak 44 izmene sadašnjeg zakona:

" Sadšnji sistem radnih odnosa je takav da destimuliše poslodavce da zapošljava nove radnike, da favorizuje zaposlene na račun nezaposlenih, to jest starije na račun mlađih generacija i to zbog otpremnina, a delom i što poslodavac kroz donošenje programa rešavanja viška zaposlenih preuzima socijalnu ulogu države i pri tom troši vreme i novac koje bi uložio na rešenje ekonomskih teškoća..." - kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. - Sadšnji propisi podstiču na njihovo nepoštovanje, vode nestandardnim oblicima radnog angažovanja, podstiču prelazak u „sivu ekonomiju“...

U Hrvatskoj je zabranjen otkaz starijima od 60 godina. Još veću zaštitu imaju stariji zaposleni u Poljskoj, gde ne mogu da dobiju otkaz ako im je ostalo manje od četiri godine do penzije. U većini evropskih zemalja su radnim zakonima zaštićene žene na porodiljskom odsustvu. U Rumuniji ili Azerbejdžanu žene su zakonom zaštićene sve dok dete ne pođe u školu.

Razlog za otpuštanje i u sadašnjem zakonu ima sasvim dovoljno. Pobrojano ih je devet.

"Otkaz se može dati nekome i ako odbija da potpiše aneks ugovora kojim ga raspoređujete na drugo radno mesto" - dodaje Duško Vuković.

" Poslodavac može da vas prebaci na bilo koju poziciju i to bez ikakvog obrazloženja, a ako odbijete – otkaz."

Nastavak na B92...