Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Maj.2015, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o radu ili kapital protiv radne snage?
Izmene i dopune Zakona o radu koje su usvojene pre deset meseci, po hitnom postupku, pokazale su ono na šta su sindikati ukazivali još dok su trajali pregovori o tom Zakonu, a to je da je pridavanje velikog značaja jednom zakonu za budućnost države bilo besmisleno, kaže za RTV predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Branislav Čanak.
Čanak misli da je Srbiji neophodna pre svega ekonomska politika.
“Onda se samo preko zakona doteruju ključni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << strateški pravci ekonomske politike. Ne možete doneti propise a da niste doneli ekonomsku politiku i još pogotovo ako prepisujete od zemalja koje imaju sasvim druge ekonomske uslove, članice su Evropske unije i imaju monetarni sistem zasnovan na evru. Ne možete prepisivati od njih, jer nemate uslova za primenu.” smatra predsednik jedne od dve najveće sindikalne organizacije u zemlji.
Ističe i da je takav Zakon o radu bio potreban mešetarima, a ne pravim poslodavcima i navodi primer 15 stranih firmi, članica UGS “Nezavisnost” u kojima se izričito poštuje stari Zakon prema kojem radnici imaju pravo na otpremnine i kod bivših poslodavaca, a ne samo kod sadašnjeg, kako stoji u novom Zakonu.
“I koga god smo pitali izvinite a jeste vi čuli da je donet novi Zakon, revolucionarni zakon?! Oni kažu da, ali taj bi zakon proizveo da mi izgubimo najbolje radnike kad bismo ga primenjivali. I upravo to je ono što smo pričali pre donošenja ovog zakona.” dodaje Čanak.
“S obzirom na to da su pre njegovog donošenja o Zakonu pregovarale tri strane – predstavnici Vlade, poslodavaca i Sindikata, dobili smo ono najbolje što je moglo da se dobije” smatra Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije.
Ipak veruje i da ima prostora da se možda novim Zakonom dođe do boljih rešenja za određene institute.
“To su institucije koje se zovu rad na određeno vreme, mi jesmo postigli da je to sad dve godine plus jedna, plus eventualno još jedna, to jeste veliki pomak, ali ako uzmemo zemlje u okruženju, na primer Makedoniju gde je to pet godina, u Crnoj Gori sedam godina, znači mislimo da to može i te kako bolje. Institucija koja se zove otkaz ugovora o radu. Naša želja je da mi imamo potpuno fleksibilno tržište radne snage i da vi kao poslodavac možete brzo nekog da zaposlite. Ali ukoliko imate finansijskih problema, pad proizvodnje, isto tako da možete brzo nekoga i da otpustite “ priča Miletić.
Iz Unije poslodavaca postoji inicijativa da se egzaktno provere efekti izmenjenog a sada važećeg Zakona o radu, zbog čega je Ministarstvo rada formiralo i Radnu grupu.
“Ona ima zadatak da sagleda sve efekte urađenog i onog što je ostalo iz starog Zakona, da se uradi analiza da vidimo kako stvari stoje i onda bi se donela odluka o eventualnoj izradi novog Zakona o radu.” priča Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca.
Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin ponavlja stav da je Zakon dobar i napominje da je on prošao i odgovarajuća tela Evropske komisije, koja na njega nije imala primedaba.
“Ukoliko bi se nešto novo desilo, naravno da smo dužni da se prilagodimo evropskim direktivama, ali ne samo evropskim direktivama, već i direktivama Međunarodne organizacije rada u meri u kojoj to prihvatimo, odgovarajućem komitetu Ujedinjenih nacija, ova zemlja nije ostrvo.” objasnio je Vulin za RTV.
Sociološkinja sa Instituta društvenih nauka Nada Novaković, uverava u sasvim suprotno - da je Zakon izrazito antievropski, iako je zvaničan politički put Srbije, ulazak u Evropsku uniju i usklađivanje sa propisima ove zajednice zemalja.
“Ja sam pažljivo pratila i pravila komparativnu analizu našeg zakonodavstva, evropske prakse i njihovih zakona i mogu vam odgovorno reći da je naš Zakon o radu izrazito antievropski, anticivilizacijski, antiradnički. On pre svega krši osnovne odredbe, pravila, uputstva Evropske komisije, Evropskog saveta i svih nacionalnih država, pre svega razvijenih, Nemačke, Francuske, Holandije u EU, o radnim odnosima.”
Novakovićeva pojašnjava da se to odnosi na isplatu zarade, garanciju zaposlenja, garanciju bezbednog radnog mesta, uslova rada i slično. Na nižem nivou, dodaje ona, ukida kolektivno pregovaranje, radnici se ne štite od one vrste otkaza koji se dobija iz čistog hira poslodavca.
I pored njegovih negativnih strana, sociološkinja Nada Novaković smatra da je usvajanje takvog Zakona bilo neizbežno jer je deo globalnog trenda nametanja krupnog kapitala protiv radne snage.
“Suština je da su ga nametnuli pod pritiskom međunarodnih finansijskih institucija, naših kreditora i supervizora, MMF-a, Svetske banke i briselske administracije.” zaključuje je Novakovićeva.
Više o efektima Zakona o radu, o ličnom bankrotu kao i o traženju posla u Srbiji gledajte u emisiji Radar , koja se emituje u utorak 5. maja u 21 čas na prvom programu Radio televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
