Izvor: B92, 30.Jan.2014, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagreb zove Er Srbiju
Zagreb -- Nova uprava zagrebačkog aerodroma pregovara o saradnji s Er Srbijom i Etihadom, piše "Jutarnji list".
Aerodrom Zagreb završio je 2013. godinu sa 2,3 miliona putnika, što je 1,4 odsto manje nego godinu pre. Glavni krivac za to je Kroacija erlajnz, koja je smanjila broj letova na pojedinim rutama, zbog čega je ukupni broj raspoloživih sedišta smanjen za 10 odsto, rekao je juče novinarima Gonzalv de Kordu, predsednik Uprave Međunarodne zračne luke Zagreb (MZLZ).
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Kako prenosi "Jutarnji list", hrvatski nacionalni avioprevoznik je protekle godine na zagrebačkom aerodromu imao osam odsto manje putnika. Ukupni rezultat su poboljšale strane aviokompanije, koje su u Zagreb dovele 10 odsto više putnika.
Kordu je napomenuo kako imaju razumevanja za proces restrukturiranja Kroacija erlajnza i traženje strateškog partnera, ali i da strpljenje ima granice.
Avioni Kroacije erlajnz trenutno obavljaju 60 odsto saobraćaja na aerodromu, a prema ugovoru s francuskim koncesionarom na aerodromu, Kroacija erlajnz ima povlašćen položaj za svoje avione na Plesu.
Ipak, ukoliko broj putnika Kroacija erlajnza bude i dalje opadao, uprava aerodroma počeće da dovodi velik broj niskotarifnih kompanija koje će direktno konkurirasati hrvatskom nacionalnom avioprevozniku na “njegovim” linijama.
Osim s niskotarifnim kompanijama, uprava aerodroma pregovara i s kompanijama koje će prema Zagrebu uvesti redovne linije tokom cele godine. Svesni su, kažu, da bi takav razvoj teško naštetio Kroacija erlajnzu, ali zadatak koncesionara je povećanje broja putnika, na što se obvezao i ugovorom s državom.
Već ove godine koncesionar bi trebalo da ostvari povećanje broja putnika od 8 odsto. Na pitanje da li je to realno uz ovakvo stanje Kroacija erlajnza, Kordu nije jasno odgovorio.
Potvrdio je da je s KLM-om potpisan ugovor o uspostavljanju linije Zagreb - Amsterdam, a letovi počinju u junu. Pri kraju su i pregovori s ČSA o uspostavljanju linije Zagreb - Prag, kao i pregovori s jednom poljskom kompanijom.
Kordu tvrdi da pregovaraju i s Er Srbijom i Etihadom, ali nije želeo da ulazi u detalje. Etihad je najavio da će od juna povezati Zagreb i Rim, što će biti udar na jednu od najisplativijih linija Kroacija erlajnza.
U upravi aerodroma Zagreb očekuju da će na kraju godine imati 21 aviokompaniju s redovnim linijama iz Zagreba umesto današnjih 18, plus niskotarifne kompanije. Sve to moglo bi da bude težak udarac za Kroacija erlajnz ako se ne pronađe strateški partner, a nije poznato kada bi tender mogao da bude raspisan.
Kordu je takođe otkrio da su u toku pregovori s dve kanadske kompanije o uspostavljanju redovne interkontinentalne linije između Zagreba i najverovatnije Toronta. Ta linija mogla bi da bude uspostavljena 2015. godine.
Hulia Sofuoglu, članica uprave aerodroma, rekla je i da se pripremni radovi za izgradnju novog terminala odvijaju kao što se predviđalo, a najavila je i rekonstrukciju postojeće aerodromske zgrade.
U rekonstrukciju stare zgrade biće uloženo 3,5 miliona eura, a radovi bi trebalo da traju do jeseni. Broj šaltera za čekiranje biće povećan, obnoviće se prostor fri šopa i sanitarni čvorovi. Prostor za odlazak na domaće letove proširiće se na prvi sprat, a biće obnovljeni i ugostiteljski objekti.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je veoma ponosan na novu nacionalnu aviokompaniju Er Srbija.
Vučić je rekao da je, zahvaljujući dogovoru sa Etihadom, Er Srbija imala godišnji rast broja prevezenih putnika od 30 odsto. On je najavio dalje obnavljanje flote nacionalne aviokompanije, kao i mogućnost da Er Srbija kupi pojedine aviokompanije u regionu.
Vlada Srbije potpisala je 1. avgusta sa Etihad ervejzom sporazum o strateškom partnerstvu, kojim je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata postala vlasnik 49 odsto kapitala srpske avio-kompanije i na osnovu kojeg je Jat ervejz promenio ime u Er Srbija.
Ugovorom su se vlada i Etihad obavezali da obezbede po 40 miliona dolara za kapital Er Srbije, i pored toga dodatnu deoničarsku pozajmicu od po 60 miliona dolara da bi se zadovoljile potrebe za operativnim kapitalom i da bi se podržao razvoj mreže Er Srbije.
...
