Izvor: B92, 02.Mar.2014, 15:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zagreb: Supermarket u palati

Zagreb -- Otvaranje supermarketa u palati Hrvatske pošte u Zagrebu, naišlo je na oštru reakciju javnosti, piše "Poslovni dnevnik".

Kako se navodi na internet portalu "Poslovnog dnevnika", brojni Zagrepčani ostali su iznenađeni i pomalo zatečeni prošlonedeljnim otvorenjem supermarketa u jednoj od najstarijih ustanova u Zagrebu, u palati Hrvatske pošte iz 1904. godine. U Pošti su, s druge strane, začuđeni žestokim komentarima na društvenim mrežama.

Iz Hrvatskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pošta (HP) poručuju da su "proaktivna kompanija" koja prati trendove tržišta i želi da objedini više vrsta usluga na jednom mestu - poštansku, finansijsku i maloprodajnu.

"Bivša džamija, a današnji HDLU i Muzej Mimara u okviru svojih kompleksa imaju ugostiteljske objekte, što se pokazalo dobrom sinergijom usluga. Isto tako, maloprodaja jako dobro ulazi u obim naših usluga", naglasila je Jo Kempen, šefica Odeljenja za odnose s javnošću HP-a.

Kempenova objašnjava da se HP finansira iz sopstvenog poslovanja, i da želi da proda ili izda u zakup svoje nekretnine koje "nisu u funkciji", tako da su najnovijim ugovorom o zakupu vrlo zadovoljni.

U deo prostora u prizemlju, koji je godinama stajao gotovo neiskorišćen, uselio se internacionalni maloprodajni lanac "Špar".

"Lepo je uređen i dosta frekventan. Znam da 'Špar' ima prodavnice u sličnim zgradama u Nemačkoj i Austriji", rekla je Kempenova, navodeći da je i zgrada pošte u Jurišićevoj u zoni zaštite, pa su za obeležja na fasadi zgrade morala da dobiju dozvole gradskih vlasti, što i jesu.

Iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i prirode potvrdili su da zgrada Hrvatske pošte u Jurišićevoj 13 nije pojedinačno zaštićena kao kulturno dobro, ali se nalazi na području istorijske urbane celine za koju je rešenjem Ministarstva kulture utvrđeno svojstvo kulturnog dobra.

Takođe podsećaju da se u tom prostoru i pre obavljala i trgovačka delatnost, kao i da "obavljanje predmetne delatnosti nije zahtevalo dodatne građevinske zahvate koji bi narušili arhitektonske karakteristike zgrade", pa su izdali prethodno odobrenje za obavljanje trgovačke delatnosti.

Ministarstvo kulture problem vidi upravo tome što Gradski zavod nije nikada stavio pod zakonsku zaštitu palatu Pošte koja zaslužuje da se nađe na listi zaštićene arhitektonske baštine. Pod zakonsku zaštitu propustio je da stavi i čitav niz značajnih arhitektonskih ostvarenja i gradskih predela koji kvalitetom zauzimaju značajno mesto u okvirima evropske istorije arhitekture i urbanizma, navode iz Ministarstva.

Takođe ocjenjuju da prenamena prostora nekadašnje Glavne pošte u Jurišićevoj ulici u trgovinu prehrambenim i sličnim proizvodima nije najsrećnije rešenje, tim više što se u njenoj neposrednoj blizini nalaze čak dve slične prodavnice.

"Stiče se utisak da se išlo na vrlo kratkoročno rešenje, bez dugoročnog plana rada, što se na kraju može pokazati štetnim", napominju u Ministarstvu.

Premda je secesijska zgrada u Jurišićevoj građena isključivo za potrebe Pošte, komercijalizacijom njenog prostora, za razliku od građana, nisu iznenađeni stručnjaci s područja sociologije urbanizma i sociologije svakodnevice.

S obzirom na suvremene trendove komercijalizacije različitih prostora u urbanim sredinama, moglo bi se reći da otvaranje navedenog supermarketa bilo gde, pa i u zgradi pošte ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Prostori pošta – i oni stari i noviji – već su odavno postali i trgovine različitim artiklima, a sličnu transformaciju doživeli su i prostori benzinskih stanice, kiosci, pa i supermarketi u kojima možete račune za komunalne usluge.

Tako čekanje u redu za plaćanje računa ili slanje npr. preporučenog pisma u okruženju raznovrsne ponude, s jedne strane smanjuje frustraciju čekanja, a s druge podstiče na "dodatnu" potrošnju, navodi profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta s Odseka za sociologiju Ognjen Čaldarović.

Otvorenjem supermarketa u poštanskoj palati nije bio iznenađen zagrebački gradonačelnik Milan Bandić koji je lino prisustvovao njegovom otvorenju. Za medije je tada izjavio da su ga na putu do pošte zaustavile tri starije Zagrepčanke i da je svaka imala svoje mišljenje - jedna je bila ljuta što se u starom jezgru otvara dućan, a druge dve bile su zadovoljne, jer će moći da obave oba važna posla na jednom mestu, da plate račune i kupe namirnice.

"Ono što je važno je da se u ova teška recesijska vremena zaposlilo 26 ljudi, i gde god će se otvoriti radno mesto i zaposliti i jedan čovek ja ću to doći podržati", rekao je tada Bandić koji je otvorio "Spar" u društvu s austrijskom ambasadorkom u Hrvatskoj Andreom Ikić-Bom i predsednikom uprave "Špara Hrvatska" Helmutom Antunom Fenzijem.

Predsednik zagrebačke Gradske skupštine Darinko Kosor rekao je da o takvim temama gradski zastupnici sve češće imaju mogućnost da raspravljaju na tematskim sednicama i založio se za transparentnost kroz izradu jedinstvene strategije kulturnih politika i osnivanje zasebne Gradske kancelarije za kulturu.

"Moje lično mišljenje tu je nebitno. Bitna je procedura i kroz to će se većina tih stvari zasigurno rešiti", rekao je Kosor komentirišući nedavno useljavanje trgovine u poštansku palatu.

Nastavak na B92...