Izvor: B92, 13.Okt.2011, 04:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za ulje radimo 38, za jaje 3 minuta

Novi Sad -- Za jedan radni dan zaposleni zarade za kilogram svinjetine s kostima, litar ulja, kilogram kafe, kilogram šećera, deset jaja, i po kilogram limuna i krompira.

Tako je, naime, izračunala zvanična statistika, koja odnedavno, uz potrošačku korpu beleži i potrebno radno vreme za kupovinu nekog proizvoda.

Podaci su, doduše, za juli ove godine, međutim, statistika nema svežije.

Prema toj računici za kupovinu litre ulja po 146,5 dinara potrebno vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rada u Srbji je 37,8 minuta, za kilogram šećera po 108 dinara potrebno je 27,8 minuta, za litru mleka, koje po statistici košta 67,8 dinara, radi se 17,5 minuta. Kilogram svinjskog mesa s kostima zaposleni u Srbiji zarade za sat i 40 minuta, za jaje rade 2,8 minuta. Za veš mašinu "tešku” 26.133 dinara valja raditi 14 dana i 12,4 minute.

U Pokretu za zaštitu potrošača objašnjavaju da su otkako je potrošačka korpa počela da se obračunava po metodogiji Evropske unije, troškovi hrane postali objektivniji jer u korpu sada ulazi više vrsta namirnica. Ali, to se ne odnosi na troškove stanovanja, zdravstva, obrazovanja, transporta i slično, budući da su oni i dalje potcenjeni, pa samim tim ni vrednost potrošačke korpe nije realna, kažu u ovom potrošačkom udruženju.

Uz potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo, koja je u junu iznosla 55.875 dinara, država računa i šta se sve može kupiti za prosečnu neto zaradu. Tako je srpski prosek u julu, recimo, bio težak 267 litra ulja. Ili, 362 kilograma šećera...

Ako ne to, zaposleni u Srbiji koji su primili platu za nju su mogli, na primer, da kupe 101 kilogram svinjskog mesa s kostima.

Prošle godine bakaluk je bio bolji. U istom periodu za prosečnu neto zaradu moglo je da se pazari 357 litara ulja, 108 kilograma mesa i čak 162 kilograma šećera više nego ove godine. Takođe, mleka smo lane kupovali 641 litar, a sada za jednu platu možemo da pazarimo 577 litara. Jogurta i jaja takođe smo mogli više sebi da priuštimo prošle godine, ali smo, recimo, u ovoj godini ućarili na kupusu, krompiru...

Po potrošnji najvažnijih namirnica ionako smo na samom dnu evropske lestvice, pogotovo kada je reč o mesu i mesnim prerađevinama ili voću, naročito južnom, a podaci iz srpske potrošačke korpe su katastrofalni.

Na primer, član jednog prosečnog tročlanog domaćinstva po ovoj korpi mesečno troši svega 233,33 grama junećeg mesa, ili 8,8 kilograma hleba, 166,66 grama limuna, po 100 grama kajmaka i kačkavalja ili nepunu šolju mleka.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže da je korpa napravljena tako da pokriva samo osnovne energetske vrednosti članova jednog domaćinstva, te da je broj kalorija koje namirnice koje ulaze u sastav korpe dovoljan samo za preživljavanje, ali ne i za normalan život.

On ukazuje i da se prosečna korpa ne može primeniti na sve stanovnike Srbije jer nije isto kada je u domaćinstvu dete ili mala beba. Isto kao što nisu iste potrebe za hranom jednog fizičkog radnika i zaposlenog u administraciji.

Nastavak na B92...