Izvor: B92, Tanjug, 23.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za spas ekonomija 8.000 mlrd. $
London/Vašington -- Vlade u svetu su do sada objavile programe za zaustavljanje sloma kreditnog i stambenog tržišta u vrednosti većoj od 8.000 milijardi dolara.
Britanski ekonomista Džordž Magnus, koji je proletos predočio da bi američka kriza na tržištu rizičnih hipotekarnih kredita mogla da izazove kraj kreditnog ciklusa "sa potencijalno sistemskim ekonomskim posledicama", odnosno da dovede do recesije, kaže da su vlade odlučujuće delovale da očuvaju integritet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << formalnog bankarskog sistema, dok tzv. bankarski sistem u senci propada.
Da bi ojačale banke u vreme recesije i održale kreditiranje, evropskim bankama će biti potrebno još 100 do 150 milijardi dolara kapitala, dok bi američkim bankama, uključujući regionalne banke, trebalo hitno alocirati većinu neutrošenog novca iz programa TARP od 350 milijardi dolara.
Nabrajajući načine da se počne oporavak svetske ekonomije, Magnus je istakao da vlade moraju da nastave i da olakšavaju ogroman zadatak održanja kreditnih tokova i restrukturisanja duga.
Bankrotstva su neminovna, ali dodatni programi direktnog kreditiranja, kupovine aktive i državnih garancija potrebni su da bi se očuvala likvidnost i likvidna sredstva doprla do dobrih zajmotražilaca. Zamena duga za akcijski ulog biće potrebna kod kompanija sa prekomernim dugom, prenosi "Fajnenšel tajms".
Sledeće rešenje za početak oporavka, po Magnusu, sastoji se u raspoređivanju pune snage fiskalne politike da se ublažavaju dubina recesije i kreditni gubici i njihov uticaj na radna mesta i prihode. Britanski, nemački i francuski programi dostižu sumu od nešto iznad jedan odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda, pa će morati mnogo više da učine u 2009.
Nastupajući američki program, od očekivanih 600 do 700 milijardi dolara ili oko četiri odsto BDP, kompenzovaće dobar deo povlačenja privatnog sektora iz investicija i zaduživanja.
Novoizabrani predsednik Barak Obama namerava da otvori ili sačuva 2,5 miliona radnih mesta do kraja 2010. i zagovara razvoj tehnologije, ekoloških i alternativnih energetskih projekata, kao i zdravstvene i obrazovne inicijative. Efekti takvih programa možda se neće osetiti sve do 2011, ali to nije razlog da se ne primene, ocenjuje Magnus.
Jedan od načina prevazilaženja krize je smanjivanje zvaničnih kamata, uz otkup hipotekarnih obveznica i druge imovine radi pružanja jeftinijih kredita svim delovima ekonomije, počev od stanogradnje. Monetarno oružje američkih Federalnih rezervi (Fed) u kombinaciji sa "fiskalnom artiljerijom" buduće Obamine administracije toliko su moćni da, ako se koriste u punoj meri, skoro sigurno mogu da generišu ekonomski oporavak, moguće potkraj 2009. godine, smatra Magnus.
On je ukazao da će se razmišljati naknadno o problemu da će ovakav "napad" na recesiju izazvati porast neželjene inflacije u 2010. ili kasnije, dodajući da se čini da američki Fed smatra da je to prihvatljiva cena koja treba da se plati da se sada izbegne potpuna katastrofa.
Kada je poverenje poljuljano, nužno je efikasno liderstvo, uz veru u javne institucije. To se ne može ugraditi u ekonomski model, ali mnogo znači, ukazuje ovaj ekonomista.
Iako su očekivanja od Obame i njegovog makroekonomskog tima, kao i Fed-a da ublaži i onda preokrene ekonomske neprilike, možda postala preterana, to ne znači da ne treba da pokušaju, jer imaju "kompetentnost i autoritet", kaže Magnus.
Ima, međutim, i onih koji ne odobravaju dosadašnje poteze Fed. Tako Piter Šif iz "Juro Pasifik kepitala", kako prenosi "Biznis vik", tvrdi da će se "situacija samo pogoršati".
"Kratkoročno će se osetiti izvesno olakšanje, ali će ekonomija biti u gorem stanju kroz godinu dana nego sada. Na kraju ćemo imati hiperinflaciju, kada dolar gubi skoro svu svoju vrednost", smatra Šif.
