Izvor: Studio B, 20.Jan.2015, 14:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujović: Srbija uprkos svemu na dobrom putu

Neophodno je sprovoditi reforme kako bi se ostvario veći privredni rast i privukle strane investicije, ocenjeno je danas na prvom panelu konferencije Juromani u Beču, na kojem je učestvovao i srpski ministar finansija Dušan Vujović.

Kako bi se popravilo stanje u ekonomijama, ocenili su učesnici, potrebno je, pored privlacenja stranih investicija, u većoj meri osloniti se na evropske fondove, a najviše kako bi se izgradila infrastruktura, čime se olakšava transport. >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B <<

Ministar Vujović je podsetio da je Srbija imala problem sa majskim poplavama, ali je i ukazao da se prema poslednjim procenama vidi da smo uprkos svemu na pozitivnom putu.

On je ukazao na paradoks da se uprkos smanjenim platama u javnom sektoru i penzijama, što je Vlada sprovela u okviru fiskalne konsolidacije, potrošnja građana povećala.„Imamo ozbiljne pokazatelje da građani posežu za svojim ušteđevinama da bi povećali potrošnju, a to ljudi rade onda kada su im očekivanja pozitivna, što dokazuje da imaju poverenje u poteze vlade", kazao je Vujović dodajući da građani veruju da će se za dve do tri godine Srbija ozbiljno oporaviti.

On je podsetio da je prognoza Svetske banke za 2015. da će BDP biti minus 0,5 odsto i rekao da očekuje trend rasta od 2016. godine.

Vujović je, na konferenciji, gde je jedan od glavnih sponzora „Unikredit" banka, objasnio da Srbija mora da kompletira infrastrukturu, jer će tako biti još bliža evropskom tržištu. Potrebno je, kako je rekao, da se motivišu ljudi da nađu produktivne poslove.

On je kazao da se sada sprovodi program koji je vlada planirala na rok od tri godine i da Srbija očekuje podršku Svetske banke u pojedinim reformskim projektima.

Vujović je, između ostalog, podsetio da će Srbija završiti privatizaciju 512 preduzeća koje su na spisku Agencije za privatizaciju. Do sada je, kako je rekao, stečaj najverovatniji scenario za 188 preduzeća sa spiska koja zapošljavaju oko 5.000 radnika.

Na panelu je rečeno da je primetno da evropske zemlje nemaju problem sa inflacijom, već naprotiv sa deflacijom, koja može da vodi ka stagnaciji.

Filip Benet, potpredsednik i šef operacija EBRD, rekao je da će prioritet za ekonomije Evrope biti održavanje makroekonomske stabilnosti i rešavanje visokih deficita javnog duga, kao i problema nenaplativih kredita.

On je kazao da u tom smislu mnogim zemljama, koje su vezane za evro, ili imaju inflaciju iznad granice, nedostaje fleksibilnija monetarna politika.

Takođe, Benet je ukazao da je bitno podići konkurentnost privrede, naglasivši da su potrebne reforme, bolje funkcionisanje tržišta rada, ulaganja u infrastrukturu.

Državni sekretar Ministarstva finansija Slovačke Vazil Hudak je kazao da je primetno da je domaća tražnja glavni pokretač rasta i da su investicije mračni tunel.

Takođe je naglasio da treba razmišljati o evropskim fondovima za investicije.

Ministar finansija Albanije Ervin Mete je ocenio da je njegova zemlja primer koji pokazuje da je i u aktuelnim ekonomskim okolnostima moguće da se ostvari privredni rast.„Ako se primenjuju reforme, i ako imate sreće sa vremenskim prilikama, a mi to jesmo za razliku od naših suseda, Srbije i Bosne i Hercegovine, onda je moguće imati privredni rast"; objasnio je on.Reforme, bolje ekonomsko okruženje, i strane investicije su faktori koji treba da doprinesu daljem rastu, uveren je Mete.

Državni ministar za poresku i finansijsku politiku Mađarske Gabor Orban ocenio je pozitivnim, po evrozonu, pad cene nafte na svetskim tržištima.

On je ukazao da ne treba uvek s pesimizmom posmatrati stvari, jer stanje nije tako loše.

Zamenik ministra finansija Litvanije Algimantas Rimkunas rekao je da je ta zemlja ušla u evrozonu, jer smatra da će to, na duži rok, doprineti povećanju investicija.Jedan od glavnih sponzora ovog skupa je Unikredit banka.

NBS i UBS traže rešenje za "švajcarce"

Problem koji je izazvalo iznenadno jačanje švajcarskog franka svima koji su zaduženi u toj valuti nije u direktnoj nadležnosti Ministarstva finansija, izjavio je Vujović, dodajući da očekuje da će Narodna banka Srbije (NBS) i Udruženje banaka Srbije (UBS) naći rešenje kako bi ipak na neki način olakšali građanima.

Vujović je rekao novinarima da krediti u francima čine mali udeo u finansijama u Srbiji, a oni ljudi koji su posegnuli za tim pozajmicama onda kada je kamata bila nadprosečno povoljna, sada imaju taj negativni efekat.

"Mislim da UBS i NBS traže rešenje i očekujem da će ga naći kako bi olakšali građanima koji su se uzimali kredite indekisrane u švajcarskom franku, ali to nije u direktnom domenu Ministarstva finansija", rekao je Vujović novinarima.

Ministar je naveo da je jačanje franka bilo očekivano. "Franak se vezao za evro pre godinu i po dana, kada je bio prvi pritisak na franak kao rezervnu valutu. Bilo je za očekivati da to vezivanje neće moći dugo da izdrži", rekao je on.

Građani su, dodao je, svojom voljom birali tu vrstu kredita, a banke ne mogu da promene svoju suštinu."To je kao da ste kupili skupe cipele ili televizor", kazao je Vujović dodajući da bi ubuduće građani trebalo bolje da se informišu koji su rizici.

"Nestabilnost franka prouzrokovana je nadprosečno velikom tražnjom da se nađe treća valuta u rezervama zemalja, a to što se sada dešava je normalna tržišna pojava. Treba da se obezbeđujemo protiv takvih nestabilnosti", zaključio je ministar.

Skupo formiranje banke za loše kredite

Srbija ima problem sa nenaplativim kreditima, ali je za nas skupo da formiramo banku koja bi preuzela loše zajmove, izjavio je danas u Beču ministar finansija Dušan Vujović.

On je, na okruglom stolu o Srbiji, u okviru konferencije „Juromani", objasnio da, ako bi Ministarstvo na tom problemu radilo zajedno sa Narodnom bankom Srbije i bankarskim sektorom mogao bi da se reši problem oko 60 do 70 odsto loših zajmova.

Vujović je podsetio da je o ovom problemu ranije razgovarao i sa investicionim fondom „Goldman Saks".

Prema njegovim rečima, za Srbiju je efikasnije i jeftinije da u saradnji sa bankama i NBS traži rešenje za metode upravljanja imovinom.

Preduzeća i banke, kako je rekao, nisu dovoljno transparentne za međunarodne institucije, pa one onda mogu da precene svoje usluge. 

Nastavak na Studio B...