Izvor: SEEbiz.eu, 04.Avg.2015, 21:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić i Dodik obeležili stradanje Srba u Oluji
SREMSKA RAČA - Simboličnim susretom predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na mostu kod Sremske Rače, večeras je počelo obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba.
Premijer Srbije i predsednik RS u reku Drinu spustili su vence u znak sećanja na sve postradale Srbe. Obeležavanje je nastavljeno intoniranjem himni Srbije i Republike Srpske, a parastos za sve stradale Srbe služio je patrijarh srpski Irinej. >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu <<
Prisutnima se obratila devojka iz kolone Đurđica Popović, koja je podelila svoja sećanja iz 1995. godine, a potom i predsednik RS Milorad Dodik.
Veliki broj građana okupio se večeras kod mosta u Sremskoj Rači, gde će biti obeležen Dan sećanja na stradanja i progon Srba, u okviru hrvatske vojne akcije "Oluja".
Građani, koji su došli da odaju poštu stradalim Srbima, na dan kada je pre 20 godina iz Hrvatske proterano više od 250.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno, nose srpske zastave i obeležja.
"Ovo je značajan dan, jer je tokom progona Srba iz Hrvatske bilo strašno. Bilo je strašno gledati naš narod kako beži. Hvala premijeru Vučiću što je omogućio da se na to ukaže", istakla je za Tanjug Vera Fektar iz Sremske Rače.
Mirjana Cabo, koja je izbegla iz Sarajeva, naglašava da je ovo važan dan za srpski narod i porodice žrtava, ali i, posebno, za sve one koji su, kao i ona, prognani iz svojih kuća i sa svojih staništa.
Miroslav Smrzić, koji je nekada živeo u Slunju u Kordunu, a izbegao je u Inđiju, rekao je da je ovaj dan bitan kako bi se pokazalo i onima koji to ne priznaju "da smo i mi ljudi, izbegli, proterani".
"Oduzeli su nam sve. Proterali su nas i nemamo nikakva prava u Hrvatskoj. U Slunju odakle sam proteran je pusto, i nemam gde i kome da odem tamo. Podneo sam nekoliko puta zahtev za pomoć za obnovu, ali od toga nije bilo ništa", rekao je on.
Ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je takođe stigao u Raču, naglasio je u izjavi Tanjugu da je večerašnje obeležavanje izuzetno značajno:
"Srbija je 20 godina ćutala, propuštala da kaže koliko je boli 'Oluja', koliko je bole 250. 000 proteranih, 2. 000 ubijenih, najveće etničko čišćenje u Evropi. Možemo slobodno da kažemo da je to i najveće etničko čišćenje u istoriji srpskog naroda, jer nikada u istoriji nije za tako kratko vreme toliki broj naroda trajno otišao da se nikada ne vrati", objasnio je on.
Vulin je izrazio uverenje da će preko ovog sećanja svet bolje da nas razume i vidi koliko nas te rane bole, kao i da će se u buduće ponašati u skladu s tim, da i ovaj narod ima svoje emocije i da se nad njihovim žrtvama mora spustiti glava.
Centralnoj državnoj manifestaciji prisustvuju članovi vlada Srbije i RS, predsednicaNarodne skupštine Srbije Maja Gojković, predstavnici Narodne skupštine RS i drugih državnih organa, predstavnici Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, diplomatskog kora i brojni građani.
Sutra, tačno u podne, oglasiće se zvona sa srpskih pravoslavnih crkava u Srbiji i Republici Srpskoj i sirene.
Iz vlade pozivaju građane Srbije da u podne zastanu i da taj minut posvete sećanju na sve ubijene i stradale.
Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća odbrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u Knin i istakla hrvatsku zastavu.
U operaciji je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog veća odbrane, dok je srpska strana imala 31. 000 vojnika.
U toj akciji izbeglo je više od 250.000 Srba, pa se ona ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.
Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.
Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji ima imena 1. 960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1. 205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
.jpg)
