Izvor: B92, 03.Okt.2013, 10:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić: Ekonomske mere u ponedeljak

Beograd -- Ministri finansija i privrede Lazar Kristić i Saša Radulović predstaviće nove ekonomske mere u ponedeljak 7. oktobra, najavio potpredsednik vlade Vučić.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je na otvaranju međunarodnog skupa "Kvantni skok", da je posao države da se bori protiv utaje poreza, sive ekonomije, šverca i svega onog što je suprotno interesima privrede.

"Imaćemo podršku mnogih prijatelja, ali to je kap u moru. Niko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nas neće spasiti, ni Nemačka, ni Rusija, ni Amerika, ni šeik ako sami sebe ne počnemo da spasavamo", rekao je Vučić i dodao da nije država ta koja treba da nađe posao bilo kome, već da stvori uslove za zapošljavanje.

On je ukazao na već identifikovane ključne probleme srpske ekonomije - povećanje javnog duga, fiskalnog deficita… - uz, kako je rekao, istovremeno neodgovorno ponašanje države kroz povećanje javne adminstracije

"Mi smo sa tim prestali", rekao je Vučić. On je rekao da je upravo jutros zaustavljen pokušaj prebacivanja, postupkom preuzimanja, još 145 ljudi u administraciju, usred kampanje vlade da se mora zaustaviti uvećanje ionako predimenzionirane javne administracije.

Vučić je rekao da je bila ideja da se ti ljudi prebace iz administracije u jednu državnu agenciju, sa idejom da se to "ne računa" kao državna administracija, pa da se nešto slično ponovi za mesec dana, i navodno bi se otvarala nova radna mesta, a u stvari - svi bi radili zapravo u državnoj administraciji.

"Na taj način smo poslali najbolju i najčistiju moguću poruku da moramo da razvijamo privatni biznis i da ne možemo više svi da živimo na grbači privatnika. To je poruka čista kao sunce i poštenija ne može da bude", rekao je Vučić.

Toga više neće biti, rekao je Vučić i dodao da u javnom sektoru radi oko 550.000 ljudi, a 460.000 u privatnom sektoru, koji tako nešto ne može da izdrži. U državnom sektoru, rekao je Vučić, samo se podižu plate, dok privatni to ne može da izdrži.

"Pitam - na koji način da smanjimo dva posto budžetskog deficita, od koga da uzmemo taj novac? Da povećamo poreze, ukinemo železnice, povećamo PDV. . .? To nije rešenje", podvukao je Vućić i dodao da Međunarodni monetarni fond traži solidarni porez na plate u javnom sektoru i to ne samo na one od 50.000 i 70.000, već i na one od 40.000.

MMF, prema njegovim rečima, traži dodatno otpuštanje u javnom sektoru, a država će morati nešto da preduzme i uštedi.

Vučić je istakao da je Vlada spremna da prihvati neke od mera MMF-a, ali da neke nisu prihvatljive, o čemu će se Vlada izjasniti 7. oktobra.

"Mere koje će biti preduzete pogodiće svakoga u Srbiji, ali to su mere za spas srpske ekonomije", kazao je Vučić.

Vlada preduzima takve mere, kako je istakao, "zato što je hrabrija od onih koji su zabadali glave u pesak i sakrivali se iza raznih laži i neistina i prikazivali stvarnost drugačijom nego što jeste".

Posao države je da se podstiče privatni biznis, rekao je Vučić napominjući da se Srbija prethodnih godina samo zaduživala, da proizvodnja nije napredovala i da je sada došlo sve na naplatu.

Vućić je rekao da srpska privreda mora biti zdrava i profitabilna. Čuvajući našu ekonomiju, kaže Vučić, spasavamo i našu budućnost.

On je najavio i da će u narednom periodu skupština doneti zakone kojima će se otkloniti birokratske prepreke za ulaganje u biznis.

Vučić je podsetio da je juče u Odžacima otvorena fabrika "Magna siting" i najavio da će u Srbiju doći i "Boš" i "Mercedes". Potpredsednik vlade je potvrdio da će uskoro u Srbiju doći šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan da bi se rešilo pitanje kredita državnog fonda Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Ali neće to biti dovoljno ako budemo trošili više nego što imamo. Zajedno ćemo pobediti ako se budemo zajedno borili", rekao je Vučić i dodao da će se novim zakonom i procedura za dobijanje građevinske dozvole skratiti šest do sedam puta.

Prvi potpredsednik Vlade kritikovao je i javna preduzeća i istakao da ona više neće moći da se ponašaju kao država u državi.

"Javna preduzeća će se ponašati kao javna preduzeća, a ne kao država u državi, da radi ko kako hoće", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da javna preduzeća nisu "krave muzare" u koje može da se zaposli 14.000 ljudi, a da to preduzeće "pobedi" na tržištu konkurentska firma sa svega 1.500 zaposlenih, a rade isti posao u oblasti telekomunikacija.

On je rekao da u pojedinim javnim preduzećima direktori, kad ne mogu da isplate 13. platu, isplaćuju bonuse.

Vučić je podsetio da se na subvencije javnim preduzećima daje više od milijardu dinara svake godine.

"Vlada troši novac na nebitne stvari"

Ministar privrede Saša Radulović potvrdio je da će novi paket ekonomskih mera biti predstavljen u ponedeljak i da u vladi postoji strateška saglasnost o tome šta treba da se uradi.

"Pitanje je koliko možemo da uradimo odmah, a šta sledeće godine i 2015. godine i oko toga se vode razgovori", izjavio je Radulović novinarima u pauzi skupa "Kvantni skok".

Radulović je rekao da je situacija u budžetu teška i moraju da se izvedu nepopularni i teški potezi.

"Moramo unutar onoga što je dostupno da pronađemo najbolje moguće rešenje", rekao je Radulović.

On nije želeo da komentariše konkretne zahteve MMF-a, navodeći da sama potrošnja bez rasta neće dati rezultate.

"Naravno da treba da smanjimo potrošnju, naravno da treba da smanjimo trošenje na stvari na kojima bacamo novac. Međutrm, s druge strane moramo da imamo strategiju za rast", rekao je Radulović i dodao da se o toj strategiji rasta razgovara.

Radulović je rekao i da je ključno pitanje za privredu Srbije nedostatak radnih mesta, kao i da je potrebno sagledati šta država može da promeni kako bi dobila zdravu državu i privredu.

Radulović je dodao da Srbija ima veoma slab privredni rast i da osim, na primer, "Fijata" i poljoprivrede, ostali sektori ne posluju dobro.

"Treba videti zašto se to dešava i šta možemo da uradimo da pospešimo biznis", ukazao je Radulović.

Prema njegovim rečima, najvažnija je reforma propisa, kao i promena poslovne klime.

Vlada Srbije troši previše novca na stvari koje nisu važne za državu i društvo, kazao je on, navodeći da se ti troškovi moraju srezati.

Radulović je rekao da će do kraja godine biti završeni zakoni o građevinskim dozvolama, radu, privatizaciji i stečaju, koji su potrebni da Srbija napravi "skok u razvoju privrede".

"Postoji veliki otpor promenama, ali ako ne napravimo taj kvantni skok, nećemo preživeti", kazao je Radulović.

Ministar je naveo da je veliki problem "crno" tržište i da se mora pronaći način kako da se taj problem reši.

Porezi i doprinosi, smatra Radulović, veliki su i previše opterećuju zaposlene i potrebno je promeniti način oporezivanja da bi se smanjilo "crno" tržište.

On je dodao da u Srbiji ima previše propisa tamo gde nisu potrebni, a "premalo tamo gde jesu, kao na primer u suzbijanju sive ekonomije", i naveo da porezi i socijalni doprinosi opterećuju poslodavce, što tera ljude u "sive tokove".

Govoreći o Zakonu o radu, Radulović je rekao da je njegov smisao da štiti radnike, ali da se u Srbiji dešava upravo suprotno i kao primer naveo veliki broj radno sposobnih ljudi starijih od 50 godina koje niko neće da zaposli.

Ministar je poručio investitorima da će se država prva promeniti, stvoriti povoljniji poslovni ambijent i izrazio očekivanje da će biti više investicija, ne samo stranih, već i domaćih.

"Naš fokus neće biti samo strane investicije, koje su važne i značajne, nego pre svega, domaća privreda", rekao je Radulović.

On je naveo da je država donela stratešku odluku da se promeni i da će se promeniti prva, pa će onda privrednici pratiti ono što država bude uradila.

Investitori savetuju promenu mentaliteta

Veliki strani investitori u Srbiji poručili su danas da je za nagli skok u srpskoj privredi neophodno promeniti mentalitet i način rada, usmeriti se na top-projekte i smanjiti sivu ekonomiju, uz dosledno sprovođenje propisa.

Na Međunarodnoj konferenciji "Kvantni skok", generalni direktor NIS-a Kiril Krvačenko je rekao da je, ipak, najveći problem za srpsku privredu ekonomska kriza koja vlada u celom regionu.

Kravčenko je kao jednu od najvećih prepreka za brže promene naveo problem "sive" ekonomije, uz napomenu da su lani gubici države u naftnom sektoru bili veći od 150 miliona evra, zbog negativnog dejstva "crnog" tržišta.

"Vlada Srbije je u stanju da na svim nivoima upravljanja delotvorno sarađuje i tako treba da nastavi", istakao je generalni direktor NIS-a.

Kravčenko smatra da je za kvantni skok Srbije u privredi neophodno da se država usredsredi, pre svega, na 20 najvećih projekata i da se realizacija tih programa kontroliše lično na najvišem nivou.

Direktor poslovnog razvoja kompanije "Fijat automobili Srbija" Dijego Velini je naglasio da ta firma ima snažnu podršku države, koja je proizvodnju te fabrike prepoznala kao značajno ulaganje za zemlju.

On je ukazao da je kompanija "Fijat" prilikom sklapanja strateškog partnerstva sa Vladom Srbije 2008. godine imala u vidu unutrašnje i spoljne faktore.

Na listi pozitivnih faktora našli su se industrijska kultura zemlje, povoljna lokacija u Evropi, a takođe i poznavanje brenda, dodao je Velini.

On je naveo da je sve ono što je "Fijat" uložio u Srbiju već donelo rezultate, navodeći kao primer da je radna snaga prošla obuku u trajanju od 1,5 miliona sati.

Prema rečima Velinija, pre više od godinu dana je u Kragujevcu je počela proizvodnja novog modela Fijatovog putničkog vozila, u septembru 2012. godine je otpočeo plasman tog automobila u Evopi, a u maju ove godine i isporuka na američko tržište.

Generalna direktorka kompanije "Filip Moris internešenel" za jugoistočnu Evropu Stejsi Kenedi navela je da ta firma u Srbiji uspešno posluje već 10 godina, tokom kojih je ovde uložila 750 miliona dolara, direktno uposlila hiljadu, a indirektno više hiljada radnika.

Stejsi Kenedi je napomenula da se državni budžet Srbije popunjava sa oko šest odsto zahvaljujući kompaniji "Filip Moris", a čak 30 procenata zahvaljujući celoj duvanskoj industriji koja posluje u našoj zemlji.

"Našim poslovanjem dokazali smo da su kvantni skokovi mogući", rekla je Kenedijeva, dodavši da je jedan od najkrupnijih problema oštar rast "crnog" tržišta, koje je dostiglo oko 12 procenata legalne trgovine duvanom, zbog čega se godišnje beleže gubici od približno 20 milijardi dinara.

Generalni direktor "Koka-Kole" Ramon Vajdinger ukazao je na neohodnost promena u Zakonu o radu, kao i na neophodnost rešavanja problema sa građevinskim dozvolama i teškoća sa vlasništvom nad zemljištem.

Vajdinger je podvukao da se propisi moraju dosledno poštovati jer, kako je ocenio, Srbija pokušava da uvede evropske standarde, ali uvek ima "neka mala kvaka", odnosno izuzetak u primeni zakona.

Važno mesto da bi skok bio uspešan imaju i mediji. Vlasnik i generalni direktor "Antena grupe" Teodor M. Kirjaku ističe važnost slobode štampe i preciznog izveštavanja da bi posao bio uspešan.

"Mediji su posao koji ima regulativne okvire svuda na svetu. Kvalitet te zakonske regulative važan je zdravo poslovno okruženje ali je i faktor za privlačenje novih investicija", rekao je on.

"Iz perspektive Evropske unije, Srbija treba da uskladi propise sa evropskim standardima. Pošto su evrointegracije želja velike većine političkih partija, nema razloga da se čeka početak pregovora da bi se usvajali propisi usklađeni sa evropskim standardima", ocenio je Kirjaku.

"Srbija može postati najpoželjnija za investicije"

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić ocenio je da su razvoj novih tehnologija, energetska efikasnost i agrobiznis oblasti u kojima možemo napraviti kvantni skok i tako pokrenuti srpsku ekonomiju.

Sertić je, otvarajući konferenciju "Kvantni skok" u organizaciji PKS, istakao da je neophodno stvoriti privlačan ambijent za strane investicije, unaprediti inovativnost i kreativnost mladih stručnih ljudi i razviti finansijsko tržište u Srbiji.

Srbija može da ostvari napredak i u korišćenju obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine, proizvodnji organske hrane i razvoju turizma, naveo je on.

Prema njegovim rečima, uz reforme u svim tim oblastima, Srbija bi postala jedna od najpoželjnijih investicionh destinacija, a domaća privreda konkurentna na evropskom i svetskom tržištu.

"Svesni smo izazova pred kojima je naša ekonomija i toga da je vreme jedini neobnovljivi resurs. Zato je najvažnije da se za predstojeće reforme obezbedi neophodnan konsenzus celog društva - i države i privrede i struke i nauke", poručio je Sertić.

On je podsetio da su svetski lideri prošle godine, na konferencij u Riju, kvantni skok označili kao novi put i način za dostizanje ciljeva koji će omogućiti održivi razvoj svetske ekonomije u narednih 20 godina.

Sertić je istakao da i Srbija mora da prihvati takve metode i definiše nove ciljeve kako bi prevazišla dugogodišnje zaostajanje za razvijenim ekonomijama, i kao mala otvorena tržišna ekonomija išla u korak sa savremenimn ekonomskim trendovima.

"Namera PKS, kao nacionalne i najveće privredne asocijacije, jeste da organizovanjem ove konferencije podstakne nov način razmišljanja i nov pristup u sprovođenju sveobuhvatne privrede reforme", kazao je Sertić i izrazio uverenje da će ovaj skup kroz otvoreni dijalog pomoći Srbiji da dođe do najboljih rešenja za budućnost srpske ekonomije.

Skup o stvaranju nove ekonomske klime

Konferemncija "Kvantni skok" trajaće dva dana, s ciljem da podstakne stvaranje nove ekonomske klime u našoj zemlji.

Događaj će okupiti više od 70 panelista iz Evrope, Azije, Severne i Centrale Amerike.

Ključni govornici su teoretičar kreativnog razmišljanja i inovacija Edvard de Bono, futurolog Rolf Jensen i klarinetista, predsednik Evropske asocijacije festivala i generalni i umetnički direktor "Ljubljana festivala" Darko Brlek.

Učešće na konferenciji potvrdili su, kako navode organizatori, ministar finansija Lazar Krstić, ministarka energetike Zorana Mihajlović, ministar privrede Saša Radulović, ministar prosvete Tomislav Jovanović, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Među učesnicima su i predstavnici kompanija Majkrosoft, Gugl, Fejsbuk, Epl, Fijat, Antena grup, Fiip Moris, Mekinsi kompani, Gaspromnjeft, Britiš petroleum, Erste banka, Falkenštajner Mkeler turiym grupa, kao i Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.

Uporedo sa glavnim predavanjima održaće se sesije posvećene kreativnosti kao pokretaču razvoja Srbije.

Konferencija "Kvantni skok" se održava u teatru "Madlenijanum" u Zemunu.

Nastavak na B92...