Izvor: B92, 15.Okt.2016, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojska nudi 22 kasarne, spustili i cene
Beograd -- U nedelju ističe rok za podnošenje ponuda koji je republička Direkcija za imovinu dala zainteresovanima za kupovinu nepokretnosti koje su Vojsci nepotrebne.
U ponudi su 22 kompleksa. Među njima ima onih u Beogradu, Valjevu, Čačku, Novom Sadu i Nišu, ali i onih koji su već nekoliko puta bili predmet prodaje no nisu našli kupca. Zato je sada njihova cena snižena.
Vojni kompleksi, skladišta, zemljišta, kasarne koji više nisu neophodni za normalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << funkcionisanje sistema odbrane, opet su se našli među oglasima za prodaju. Već deset godina Vojska sprovodi master plan i pokušava da se oslobodi onoga što joj ne treba.
"Do sada smo od 2006. godine kada je formiran master plan otuđili 91 vojni kompleks i to 85 u celini i 6 u delovima. Ukupan iznos koji je prohodovan prodajom odnosno prenosom prava svojine je više od 114 miliona evra. 13% od tog iznosa je prihodovano u novcu a veći deo 87% od 114 milion aevra dobijeno u stanovima koji su podeljeni aktivnim i penzionisanim pripadnicima Vojske Srbije", kaže Jovan Krivokapić, portparol ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Oslobađanje od nepotrebnih nepokretnosti, mahom iz perioda JNA, nije praksa koji primenjuje samo Vojska Srbije.
"U u nekim kasarnama u nekim bivšim jugo republikama su razni alternativni pokreti, umetničke kolonije, pa i kampusi studenata. Mi imamo dosta tih objekata koji su proglašeni neperspektivnim i normalna stvar da vojska to želi da proda, samo je pitanje da li se može dobiti adekvatna vrednost. To je logičan izlaz iz situcije gde vi imate objekte koje morate da održavate, koje morate stražarno da obezbeđujete a nisu vam u funkciji", kaže Miroslav Lazanski.
Vojna imovina se prodaje na osnovu master-plana koji je usvpjen još 2006. U međuvrmenu vojska se vratila na granice koje kontroliše s policijom, a ni ekonomska situacija nija ista.
"Trebalo bi imati na umu da je potrebna koordinacija s jedne strane strateškog planiranja i dugoročnog planiranja razvoja sistema odbrane i s druge strane ovako nekih procesa kao što je prodaja vojnih nepokretnosti, prosto ne bi trebalo da se nastavi nešto što je započeto pre deset godina po inerciji, bez razmišljanja o tome da li su promenjene bezbednsone okolnosti i da li ministarstvo odbrane i Vojska možda ima neke nove prioritete", kaže Katarina Đokić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Vojska imovinu koju prodaje najpre nudi lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se nalazi, a potom javno oglašava.
