Izvor: B92, 15.Jun.2010, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada žmuri pred sivom ekonomijom
Beograd -- Kontrolu uličnih prodavaca više neće vršiti republička tržišna inspekcija već to prelazi u nadležnost lokalnih samouprava, piše Danas.
Ovaj zakon trebalo bi da dobije zeleno svetlo Vlade u četvrtak na narednoj sednici.
Iako u Ministarstvu trgovine nisu želeli da pre sednice Vlade komentarišu ovo zakonsko rešenje, ipak u načelu tvrde da će opštine biti više zainteresovane da suzbijaju taj oblik nelegalne trgovine jer će tako obezbeđivati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i komunalni red u svojoj sredini.
Privrednici su, međutim, sa skepsom dočekali ovakvo rešenje i tvrde da je tim potezom Vlada pokazala da nema snage da se uhvati u koštac sa ogromnim crnim tržištem koje ne samo da uskraćuje budžetski priliv nego i nelojalnom konkurencijom obesmišljava svaku poslovnu inicijativu.
Pitanje je koliko će u malim sredinama poznatim po tome da „svako svakog poznaje" inspektori biti ažurni u kažnjavanju prestupa, a takođe se postavlja pitanje zašto bi opštine sankcionisale sivu ekonomiju od koje mogu da imaju prihode u trenutku kada je centralna vlast drastično smanjila transfere iz državnog u lokalne budžete.
"Ulični prodavci samo su poslednja karika u lancu organizovanog privrednog kriminala u kome učestvuje više državnih institucija. Tu je, na prvom mestu carina, koja omogućava porozne granice ili carinjenje na nerealno nisku cenu roba. Tu je i Tržišna inspekcija koja dozvoljava prodaju bez potvrda o kvalitetu na prodajnim mestima koja ne ispunjavaju ni jedan od uslova potrebnih za otvaranje i najskromnije radnje. Tu je, najzad, i finansijska policija i Poreska uprava, koje načinom kontrole omogućavaju nelegalnu dobit. Pojava koja ima toliko „stepenika", granični šverc, prodaju bez papira, nelegalno bogaćenje, nelojalnu konkurenciju i sistem za pranje nezakonito stečene dobiti, ne može da se svede na komunalni nered. Na suzbijanju crnog tržišta morali bi da rade sinhronizovano više državnih organa i privrednici su to očekivali od Vlade", kaže za Danas Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca i vlasnik konfekcije Modus.
On ističe da su tokovi robe i novca teški za praćenje i mnogo opremljenijim institucijama koje imaju mnogo više ovlašćenja od komunalnih službi u opštini i ocenjuje da su privrednici umesto tržišta sa ravnopravnim uslovima za sve učesnike, što su od Vlade tražili, dobili loše osmišljen politički marketing.
I Mirko Todorović, vlasnik konfekcije Todor, kaže za Danas da mu je neshvatljivo to da posao koji nisu mogli da urade Vlada i Ministarstvo trgovine, sada prebacuju lokalnim vlastima.
"Nije stvar u tome koji državni organ će se baviti problemom ulične prodaje, nego da li je država spremna da zatvori izvor, da stavi pod kontrolu ogromne količine roba koje preko granice dolaze na naše tržište bez papira i naplaćenih dažbina. Očigledno je da ta spremnost ne postoji jer da je ima, siva ekonomija bi bila svedena u razumne granice za 15 dana. Slično je bilo i kada je odlučeno da se ukinu ulični diler jer njih nisu jurili po ulici, nego je rešenje bilo u Topčideru", kaže Todorović i dodaje da se siva ekonomija toleriše jer je država ubeđena da tako čuva socijalni mir, ali bi ga mnogo bolje sačuvala ako bi obezbedila normalan budžetski priliv i uslove za regularnu proizvodnju.
Da podsetimo, iako zvanične računice nema, procenjuje se da se više od 50 odsto ukupnog prometa roba i usluga odvija kroz sivu ekonomiju, a u pojedinim područjima, poput juga Srbije, taj procenat premašuje i 60 odsto.
Samo u tekstilu, godišnje se mimo svake evidencije obrne oko dve milijarde evra, a budžet zemlje, kada se uračuna nenaplaćeni prihod od carine, PDV-a, doprinosa na zarade i poreza na dobit, zbog toga je „kraći" za oko milijardu evra.
