Izvor: B92, 27.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada o budžetu sledećeg četvrtka
Beograd -- Vlada Srbije će sledeće sedmice usvojiti predlog budžeta Srbije za 2009. godinu, najavila je ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović.
"Po mojim informacijama iz Ministarstva finasija, budžet je pri kraju i mi na sledećoj sednici treba da ga usvojimo i predložimo Skupštini", rekla je ona. Kako je prošle nedelje najavio premijer Mirko Cvetković, budžet bi trebalo da ima okvirne prihode od oko 700 milijardi i rashode od oko 750 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinara, uz deficit do 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da centralna banka još nije dala saglasnost na vladin predlog budžeta za narednu godinu, što je neophodno da bi budžet mogao da bude usvojen na sednici Vlade Srbije.
„Mnogo je veća šansa da danas budžet ne bude na vladi, jer je trebalo i mi da ga dobijemo i da damo svoje mišljenje. Ne znam da li će se o budžetu uopšte diskutovati, ali konačne odluke o tome danas ne može da bude, jer mi službeno nismo dobili predlog budžeta, a za svaki budžet NBS treba da da svoje mišljenje", objasnio je on.
Guverner očekuje da inflacija naredne godine bude osam odsto, a realizaciji tog cilja doprineće i ugovor koji NBS treba da potpiše sa Vladom Srbije.
„Mi ćemo tim ugovorom preuzeti odgovornost za monetarnu politiku, a sa druge strane vlada treba da preuzme obavezu da spreči da neko u martu podigne cenu struje, nekog drugog energenta ili usluge. I na osnovu preuzimanja tih obaveza inflacija bi trebalo da bude 8 odsto. Naravno ima tu i nepredvidivih faktora kao što su cena nafte i drugih energenata. Ako bude nekakvih negativnih iznenađenja, a nadamo se da ih neće biti, treba onda sve još jednom menjati", naveo je Jelašić.
Jelasić kaže da je ugovor sa vladom deo dogovora sa MMF-om, kao i usvajanje budžeta. Budžet i ugovor treba da budu završeni najkasnije do 15. decembra, pošto 19. decembra zaseda Bord Međnarodnog monetarnog fonda.
„Ako predlog zakona o budžetu vlada ne usvoji do tog 19. decembra, onda dogovor sa MMF pada u vodu. Nama je tačno rečeno i mi smo preuzeli obavezu i ne bi bilo fer da ne uradimo svoj deo domaćeg zadatka. Ne može MMF rešavati pitanja Srbije ako mi akcije koje smo preuzeli kao našu obavezu ne ispunimo", kazao je guverner NBS.
Prema Zakonu o budžetskom sistemu, Vlada je obavezna da do 1. novembra tekuće godine Skupštini Srbije dostavi predlog budžeta za narednu godinu, a parlament mora da ga usvoji najkasnije do 15. decembra.
Posle probijanja zakonskih rokova, sve više se spekuliše o mogućnosti privremenog finansiranja.
Privremeno finansiranje, međutim, nije ništa novo za građane Srbije, pošto je kabinet Vojislava Koštunice, lidera DSS-a, budžet za 2007. usvojio sa šest meseci zakašnjenja.
Urednik svih izdanja Ekonomist medija grupe Milan Ćulibrk kaže međutim da je još rano razmišljati o privremenom finansiranju, jer aktuelni budžet važi do poslednjeg dana ove godine, ali i dodaje da privremeno finansiranje ima i svojih prednosti.
"Građani apsolutno ništa ne trpe u slučaju privremenog finansiranja, a sa aspekta makroekonomske stabilnosti, čini mi se da bi to možda bilo i najbolje rešenje za Srbiju. Naime, privremeno finansiranje podrazumeva da država svakog meseca u 2009. godini, dok se ne donese novi budžet, može da potroši dvanaesti deo onog novca koji bude potrošen u ovoj godini”, objašnjava on.
"S obzirom da će budžet za 2009. sigurno biti mnogo veći nego za ovu godinu, to bi značilo da se kroz režim privremenog finansiranja država praktično tera na mere štednje, i to mnogo veće nego što bi one bile usvajanjem budžeta”, zaključio je Ćulibrk.
Negativna strana privremenog finansiranja je pre svega smanjena investiciona aktivnost Vlade Srbije, ali građani direktno ne bi trebalo da osećaju nikakve negativne posledice ako do toga dođe, zaključuje Ćulibrk.
Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković ocenila je da socijalna davanja moraju da budu priuoritet vlade, koja bez obzira na posledice svetske ekonomske krize ne sme da zaboravi socijalne kategorije stanovništva.
Prema njenim rečima, predsednik Srbije Boris Tadić je u stalnoj komunikaciji s Vladom Srbije oko iznalaženja rešenja, kako bi se što više ublažile posledice globalne finansijske krize.
Matkovićeva je rekla da joj se čini da je Vlada Srbije adekvatno reagovala da bi se ublažili efekti te krize, jer nije bilo drugih mogućih reagovanja.
"U svakom slučaju, kriza neće biti alibi ili opravdanje za teške poteze koje će vlada povući, pošto sve zemlje spremaju restriktivne budžete, tako da ni Srbija tu nije izuzetak", rekla je Matkovićeva.
Ona je istakla da su procene da će se kriza najviše odraziti na priliv stranih investicija u Srbiju i na zaustavljanje procesa zapošljavanja i da će najviše biti pogođeni mladi koji su na tržištu rada, jer će se usporiti proces zapošljavanja.
Matkovićeva je rekla da je za nju neprihvatljivo usklađivanje penzija sa troškovima života i da sistem mora da se unapređuje, da se nađe prava mera indeksacije.
Ona se zalaže za promenu Zakona o penzijama, naglasivši da je uverena da je za Srbiju pravo rešenje "švajcarski model".
"Moj stav je da bi penzije trebalo postepeno da se vrate na usklađivanje 'švajcarskom formulom', koja bi podrazumevala da porast penzija zavisi od kretanja troškova, ali i od zarada, u odgovarajućem procentu", rekla je Matkovićeva.
"U fazi razvoja u kojoj se nalazimo i imajući u vidu komparativna iskustva, kombinacija usklađivanja penzija pola sa zaradama, pola sa troškovima života izgleda najprimerenija", smatra ona.
