Izvor: B92, 26.Dec.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada koči registraciju imovine NIS
Beograd -- Devet meseci od preuzimanja Naftne industrije Srbije, piše Politika, novi gazda Gaspromnjeft u svom vlasništvu ima faktički samo logo i pečat firme.
Imovina NIS-a do danas niti je preneta s Republičke direkcije za imovinu na kompaniju, niti je uknjižena na novog vlasnika. Istovremeno ni Vlada Srbije (iako je po kupoprodajnom ugovoru bila u obavezi) još nije dostavila pismenu saglasnost da se imovina NIS-a registruje.
Ugovorom o prodaji 51 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << akcija NIS-a, predviđena je puna isplata osnivačkog kapitala kompanije, a trenutno, kako je potvrđeno, taj kapital nije formiran. Kupoprodajnim ugovorom je definisano i dobijanje garancije da je NIS vlasnik kompletne imovine na dan 31. 12. 2007, međutim spisak nepokretnosti nije utvrđen, a nekretnina nije preneta na tu kompaniju.
NIS je krajem oktobra, prvi put od formiranja, završio kompletan popis nepokretne imovine. Napravljena je lista objekata kojima naša naftna kompanija faktički raspolaže. Rezultati su, saznaje se, prevazišli najgora očekivanja, jer se ispostavilo da od čak 9.964 objekta koje ta kompanija koristi samo 41 objekat, što je manje do jednog procenta, zvanično se vodi kao njena imovina.
Utvrđeno je da NIS na teritoriji Srbije koristi 9.964 objekata: 3.680 parcela, 483 benzinskih pumpi, 57 skladišta derivata, 1.877 gasnih i naftnih bušotina. U jedinstvenom spisku imovine postoji 4.020 objekata koji se vode kao vlasništvo države, kao i 4.528 objekata čija vlasnička prava uopšte nisu upisana u javne knjige.
Nisu proknjižena prava na korišćenje 148 benzinskih pumpi, 1.189 cevovoda, 1.843 bušotine, 227 zgrada, kao i šest skladišta za gorivo.
U čak 65 odsto slučajeva odsustvo imovinskih prava uopšte nije objašnjeno, dok je u sedam slučajeva potrebna legalizacija.
Slična situacija je i s parcelama koje koristi kompanija – od ukupne površine 6.426 hektara NIS ima pravo da koristi 1.189, dok preostalih 5.327 hektara koristi bez evidencije u javnim knjigama.
Ukoliko se ceo posao bude produžavao i posle juna 2010, kada ta kompanija planira da izađe na berzu, realno je očekivati da će u trgovini akcijama njihova vrednost biti znatno smanjena. Teško je očekivati da kompanija koja ima samo jedan odsto registrovane aktive na svoje ime, ima iole značajnu tržišnu vrednost.
Prema informacijama dostupnim Politici, glavne prepreke za rešavanje ovog problema jesu neprilagođeno zakonodavstvo, administrativne barijere i nepodudarnost dokumentacije u pojedinim nadležnim ministarstvima.
Nerešeno imovinsko pitanje novi menadžment NIS-a procenjuje kao najveći poslovni rizik. Tako odsustvo dokumentacije koja potvrđuje vlasnička prava NIS-a i prava na korišćenje objekata Rafinerije Pančevo onemogućava potpisivanje detaljnih ugovora, neophodnih za njenu modernizaciju.
Trenutno se radi na nabavci opreme i pripremi građevinskog terena, ali već u februaru 2010. realizacija projekata može da naiđe na probleme ukoliko se ni do tada ne registruje imovina.
Naime, neće biti moguće započeti planirane građevinske radove u krugu rafinerije. Isti je slučaj i s modernizacijom benzinskih pumpi. Da bi se sve u potpunosti realizovalo, neophodno je da se trećina maloprodajnih objekata koje NIS sada koristi registruje kao vlasništvo kompanije.
Pokrenuto je i pitanje spornog pravnog statusa dela imovine koji kompanija koristi van granica Srbije – u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Posebno pitanje odnosi se na imovinu Naftne industrije na Kosovu i Metohiji.
