Izvor: Danas, 18.Dec.2015, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više problematičnih kredita nego što se verovalo
Beograd - - Udeo problematičnih kredita u bankarskom sektoru Srbije iznosi 27,4 odsto, a ne 23,6 kako su banke do sada prikazivale, pokazalo je dijagnostičko ispitivanje banaka, koje je sprovela Narodna banka Srbije u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom
. To je porast takozvanih NPL-ova od 4,7 odsto. NBS je istraživanje obavila u 14 najznačajnijih banaka, koje čine čak 88 odsto aktive bankarskog sektora Srbije.
Rezultati pokazuju i da je kapitalna adekvatnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ovih banaka za 1,76 odsto niža nego što se mislilo, te da iznosi 18,45 odsto, umesto 20,21 procenat, koliko su pokazivali podaci banaka. Kako je precizirala Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS, to znači da nijedna od testiranih banaka nema kapitalnu adekvatnost ispod zakonskog minimuma od 12 odsto i da nijednoj neće biti potrebna ni dokapitalizacija ni državna pomoć bilo koje vrste.
U NBS navode da je ukupan iznos ispravki za ove "novootkrivene" problematične kredite 349 miliona evra, ali da to ne znači da će banke morati da sve te korekcije iskažu u svojim izveštajima. Naime, NBS je u dijagnostičkim studijama koristila stroži način računanja rizičnosti kredita, tako da banke imaju obavezu da iskažu samo one gubitke koji postoje u skladu sa metodologijom koju one primenjuju. Kako je objašnjeno, od pomenutih 349 miliona evra, 274 miliona se odnosi na postojeće NPL klijente banaka, i NBS očekuje da će "više od polovine korekcija iz tog segmenta biti proknjiženo".
- Finansijski sistem Srbije je u dobrom stanju, solventan je i stabilan. Sistem je visoko kapitalizovan. Sve banke zadovoljavaju regulatorne zahteve - izjavila je Tabakovićeva.
U NBS juče nisu iznosili podatke o konkretnim bankama, već će tu statistiku objaviti u januaru. Na pitanje Danasa o tome koji će podaci tada biti objavljeni, to jest da li će javnost saznati koliki su nivoi i ispravke kapitalne adekvatnosti i problematičnih kredita u svakoj od testiranih banaka, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama u NBS Đorđe Jeftić, rekao je da će podaci o kapitalnoj adekvatnosti biti objavljeni u januaru, za kada je ostavio i komentare o rezultatima državnih banaka, konkretno Poštanskoj štedionici i Komercijalnoj banci.
Narodna banka je ove dijagnostičke studije obavila u saradnji sa MMF-om, kako bi se utvrdilo kakvo je realno stanje bankarskog sektora, budući da se do sada dešavalo da su pojedine banke na neadekvatan način procenjivale kvalitet svojih klijenata i njihovih obezbeđenja, što je dovodilo do toga da u bilansima bude prikazano bolje stanje od stvarnog. Banke imaju rok do ponedeljka da NBS-u dostave zvaničan odgovor na dijagnostičke izveštaje koji se tiču njih. Svi izveštaji su zasnovani na stanju od 31. marta ove godine i NBS je skoro godinu dana radila na ovoj analizi.
Revizori
Zajedno sa centralnom bankom, analizu banaka su radile eksterne revizorske kuće Dilojt, Ernst i Jang, Prajsvoterhauskupers i BDO, tako da je od najvećih revizora izostao samo KPMG. Reviziju su u okviru ovog procesa radile one kuće koje nisu redovni revizori banke koja je bila podvrgnuta dijagnostičkom testu.
