Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jan.2017, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Više od pola deficita zbog javnih preduzeća"
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da više od polovine planiranog deficita u budžetu za ovu godinu potiče od gubitaka nastalih u javnim i državnim preduzećima od 2011. do 2015.
"I sad to dolazi na naplatu, i to će da traje sve do 2018. Ono što je opasnost je da se gomilaju novi gubici i dugovi, što se dogodilo u 2016", rekao je Petrović za N1.
On je kao primer naveo RTB Bor koji ne plaća struju i gas, tako da se njihov dug prvo preliva u EPS i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srbijagas, ali će se jednog dana, kako kaže, preliti i u državni budžet.
Petrović kaže da je za Srbijagas veliki problem što je povezan sa drugim državnim preduzećima koja ne plaćaju gas, poput pomenutog RTB-a, ali i Petrohemije, Azotare, MSK-a.
"Umesto da priznate troškove, vi to prikrijete tako što se ne plaća gas Srbijagasu, onda se to gomila kao gubitak Srbijagasa, pa se prelije u budžet", upozorava on.
Saglasan je sa ocenom da su državna preduzeća "rak rana" srpske privrede, upozorava da je reč o firmama koje ne samo da ne plaćaju komunalije, već ne plaćaju ni poreze, ni potraživanja privatnog sektora, a i zadužuju se kod poslovnih banaka, pa ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze sve se to, kako kaže, na kraju prelije u budžet.
"To je nepravedno i neefikasno. Isisavaju sredstva iz privrede koja bi mogla da se utroše na profitabilne aktivnosti", upozorava Petrović.
On kaže da je najveći problem ipak EPS, jer po svojoj veličini može vrlo negativno da utiče na budžet, ali mogao bi i pozitivno ukoliko bi dobro poslovao.
Uslovi za to su, pojašnjava, prvo da se smanji veliki broj zaposlenih, zatim da se reši problem slabe naplate, krađe struje i tehničkih gubitaka, da se kompanija reorganizuje, i tek na kraju da se utvrdi ekonomska cena struje.
Petrović podseća i da je Vlada Srbije pre dve godine, kroz program smanjenja deficita sa MMF-om, predvidela smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za 75.000, što je, smatra on, bilo nerealno smanjenje, ali ga je Vlada prihvatila kako bi se izbeglo smanjenje plata i penzija.
"To se nije desilo, i ukupno će biti smanjeno za 25.000 i to je prava mera", kaže on, ali upozorava da najveći deo smanjenja dolazi kroz penzionisanje, te da na taj način odlaze oni koji su stvarno višak, ali i oni koji su neophodni, te da to nije racionalan način da smanjite broj zaposlenih.
Predsedik Fiskalnog saveta kaže da se ovako dolazi u opasnost da se, usled pritiska da se popune neophodna radna mesta koja su ostala upražnjenja penzionisanjem, talas vrati nazad, i da broj zaposlenih na kraju bude isti, a možda i veći nego pre racionalizacije.
To se, podseća, desilo i nakon racionalizacije od 2002. do 2006. godine, kada je broj zaposlenih smanjen za 10 odsto, da bi 2008. godine broj zaposlenih u javnom sektoru bio čak i veći nego 2002. godine.
Petrović kaže i da Srbija danas, uprkos svemu, ima apsolutno uređenije javne finansije, kao i da se očekuje i dalje značajno smanjenje budžetskog deficita, čime će se stvoriti uslovi da privreda više investira, da je stabilnija, i da kao rezultat tih investicija i izvoza, Srbija zabeleži privredni rast koji će da se prelije na potrošnju.
Upozorava da ne bi bilo dobro da se poveća potrošnja u državnom sektoru, ali da se može očekivati povećanje potrošnje u privatnom sektoru, rast zaposlenosti i plata, te da se u 2017. može očekivati tek blago poboljšanje standarda.
Petrović podseća da je više od 50 odsto smanjenja deficita u 2016. došlo od bolje naplate poreza, oko 40 odsto od smanjenja plata i penzija, dok druge reforme, poput smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, nisu donele uštede.
Da bi se održao pozitivan trend u budžetu, pojašnjava on, Poreksa uprava mora da održi ovaj stepen naplate ili da ga poveća, ali da je za to potrebna modernizacija Poreske uprave.
(Kraj) upr/zn
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
