Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jun.2015, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vest zbog koje su građanima pukli osigurači

Srpski državni zvaničnici prošle nedelje su konačno građanima saopštili ono što su sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovorili još krajem prošle godine, kada su naše vlasti zatražile aranžman iz predostrožnosti. Reč je o poskupljenju struje, koja je po memorandumu, koji je praktično neka vrsta ugovora sa Fondom, trebalo da poskupi još 1. aprila.

Kad su novinari pitali ministra finansija Dušana Vujovića zašto se to tajilo i da li je ovdašnja javnost morala >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od predstavnika MMF da sazna da će cena električne energije biti veća, on je odgovorio da se "o tome priča već duže vreme, ali nismo želeli da ljude opterećujemo pre objave".

Plasiranje loše vesti kreatori ekonomske politike odlagali su dokle god su mogli. Ali je splet okolnosti namestio da vest o poskupljenju struje do građana stigne baš u trenutku kad su mnogima "popucali osigurači" zbog većeg poreza na imovinu.

Bord direktora MMF zakazan je za kraj juna, a jedan od uslova da naša zemlja uspešno prođe prvu reviziju aranžmana je upravo poskupljenje struje. Zato je svako dalje odlaganje poskupljenja bilo nemoguće, jer bi značilo prekid saradnje sa Fondom, a Srbiji, visoko zaduženoj zemlji, tako nešto u ovom trenutku nikako ne bi bilo od pomoći.

Građanima kojima će 1. avgusta stići za 12 odsto veći računi za struju na prvi pogled je praktično svejedno to što 7,5 odsto čine akcize, a 4,5 direktno poskupljenje. Međutim, jedna druga stvar je tu nejasna. Ako su poreski obveznici mesecima slušali političare kako ističu da je budžet u odličnom, a EPS u očajnom stanju, kako to da svega 4,5 odsto poskupljenja odlazi EPS, a 7,5 ide u državnu kasu. Ako je opravdanje za poskupljenje zabrinutost za sudbinu srpskog energetskog sistema, zašto onda novac od poskupljenja ne ide na investicije u elektroprivredu?

Osigurači u EPS zaista jesu pred pucanjem i ova kompanija je neka vrsta nagazne mine javnih finansija.

Postoje najmanje dva razloga zašto situacija uveliko podseća na stanje u "Srbijagasu" od pre nekoliko godina.

Prvi je taj što je ovo preduzeće prošle godine uzelo kredit za tekuće poslovanje. Jedno je kada se novac pozajmljuje za investicije, a kada se uzima za likvidnost, onda je to loš znak. EPS ima dobit samo na papiru, jer se u bilansima vide potraživanja za koje je jasno da nikad neće moći da ih naplate.

Problem sa naplatom je drugi razlog zašto EPS podseća na "Srbijagas". Prema izveštajima Agencije za privredne registre, EPS je u 2013. godini bio na drugom mestu po visini ostvarenih poslovnih prihoda, od 220 milijardi dinara. Sa druge strane, po akumuliranom gubitku od oko 120 milijardi dinara EPS gotovo da deli prvo mesto sa "Železnicama Srbije".

Što znači da, kada bi EPS doživeo sudbinu Srbijagasa, poreski obveznici ne bi imali para da ga spasavaju.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...