Izvor: B92, 30.Okt.2012, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki skok turske privrede
Ankara -- Strukturne reforme transformisale su Tursku u demokratičniju i ekonomski stabilniju i dinamičniju zemlju.
Uz makroekonomska poboljšanja i fiskalnu disciplinu, ekonomski rast je postao održiv.
Zdrava makroekonomska strategija, kombinovana sa obazrivom fiskalnom politikom i velikim strukturnim reformama, integrisala je privredu zemlje u globalnu ekonomiju, stvarajući mnoge šanse za trgovinu i industrijsku saradnju, konstatovano je u komentarima povodom 29. oktobra, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nacionalnog praznika Turske.
Nivo nominalnog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) je utrostručen na 778 milijardi SAD dolara u 2011, u odnosu na 231 milijardi dolara iz 2002, dok je BDP po glavi njenih gotovo 75 miliona stanovnika premašio u proseku 10. 400 dolara, u odnosu na 3. 500 dolara u istom periodu.
Stopa rasta privrede Turske u 2011. od 8,5 odsto je bila druga po veličini u svetu (posle Narodne Republike Kine), a ove godine se očekuje da dostigne gotovo šest odsto čime bi BDP izneo 817 milijardi dolara.
Značajna poboljšanja u tako kratkom vremenskom periodu svrstalo je Tursku medju ekonomije u izuzetnoj ekspanziji.
Turska je postala sedma po veličini ekonomija u Evropi i 16. u svetu po BDP, mereno paritetom kupovne moći (PPP, prema tržišnim cenama) u 2011, koji je izneo gotovo 1,29 biliona dolara, ili 17.499 po stanovniku.
Zemlja je članica Organizacije za ekonomu saradnju i razvoj (OECD), Grupe 20 (G-20) najrazvijenijih i velikih privreda u brzom usponu kao i grupacije MIST (Meksiko, Indonezija, Turska, Južna Koreja), brzo rastućih velikih ekonomija u razvoju.
Turska se nalazi na 32. mestu medju izvoznicima i 18. medju uvoznicima u svetu, kao što je i 16. po veličini izvoznik komercijalnih usluga (ukupan izvoz usluga umanjen za izvoz vladinih usluga koje nisu drugde uključene) sa udelom od 0,92 odsto u 2011.
Turska se od perifernog, radno intenzivnog proizvodnog centra preobražava sve više u državu visokih tehnologija i izvoznika kapitalnih dobara.
Paralelno, prihodi od turizma, koji su iznosili oko 8,5 milijardi dolara u 2002, premašili su 23 milijarde dolara u 2011, pošto je Turska sedma u svetu i peta u Evropi najomiljenija turistička destinacija.
Inflacija jedino pomalo kvari ovu idilu pošto sada iznosi 8,6 odsto, ali je i to neuporedivo bolje od 71,6 odsto, kolika je bila u proseku u periodu 1995-2001.
Turska, koja se prostire na preko 783.562 kvadratnih kilometara i zapljuskuju je četiri mora, jedna je od najvećih ekonomija u regionu i poseduje ogromne potencijale za budući rast, jednoglasni su strani i domaći ekonomisti.
Podaci OECD kazuju da će se privreda Turske u periodu 2011-2017. najbrže razvijati medju članicama tog bloka razvijenih zemalja sa prosečnom stopom rasta od 5,7 odsto i da će nominalni BDP po glavni stanovnika dostići u 2016. preko 14.500 dolara.
Geopolitička pozicija Turske i i snažne veze sa Kavkazom, centralnom Azijom, Bliskim Istokom i Evropskom unijom povećavaju važnost te zemlje kao mosta izmedju ovih regiona.
Turska takodje predstavlja kapiju za energetske resurse, a u njoj se nalaze i izvori velikih reka Bliskog Istoka, Tigra i Eufrata. Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Tursku povećan je sa 1,8 milijardi dolara u 2003, na 15,8 milijardi dolara u 2011.
Dosadašnja politička i ekonomska stabilnost, strukturne reforme i makroekonomska poboljšanja stvorili su privlačno okruženje za SDI, čemu je doprinela i uspešna privatizacija. Trenutni nivo SDI u Turskoj iznosi oko 70 milijardi dolara.
Jedina islamska država u Evropi provela je 1990-e u dilemi da li će biti primljena u EU da bi dosadašnji neuspeh ostvarenja ovog dugoročnog cilja, usled odbijanja Evrope da podrži njeno članstvo, danas izgledao kao sretna sudbina, primetećeno je ovih dana u Galf biznis, jednom od vodećih poslovnih listova na Bliskom istoku.
Naime, ekonomska krizu u Evropi je nagnala Tursku da se sve više okreće prema Istoku što joj je omogućilo ekspanziju i donosi prihode za koje se očekuje da će u budućnosti biti još veći.
U 2011. je vrednost izvoza iz Turske vredeo 135 milijardi dolara, u čemu je onaj u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA) učestvovao sa 25 odsto.
Uprkos ovim impresivnim ekonomskim rezultatima, pojedini turski stručnjaci upozoravaju da se domaći privredni model još zasniva na niskim troškovima radne snage i konkurentnosti cena.
Turska je po njima usredsredjena na sektore koji proizvode uz standardne tehnologije dostupne širom sveta svakome ko je u mogućnosti da ih priušti, a nije prisutna u privrednim oblastima koje zahtevaju razvijenu tehnologiju, pa svaka država koja je u stanju da proizvodi po nižoj ceni vrši na nju pritisak.
"Naš cilj bi trebalo da bude 'projektovano u Turskoj', a ne 'izradjeno u Turskoj'“, izjavio je u nedavnom intervjuu za jedne lokalne dnevne novine Bulent Ekzakibaši, predsednik Eczačibaši holdinga.
“Turska planira da udje medju 10 vodećih privreda sveta, i ostvari BDP od dve biliona, poveća godišnji izvoz na 500 milijardi i ostvari spoljnotrgovinsku razmenu od milijardu dolara,” kazao je Tim Rid, regionalni direktor u banci HSBC.
Takav cilj je premijer Redžep Taip Erdoan postavio za 2023, stotu godišnjicu osnivanja Republike, ali Ekzakibaši i njemu slični privrednici smatraju da će za to domaća privreda morati da postigne daleko više od sklapanja i izgradnje na osnovu tudjih projekata.
