Izvor: B92, Beta, Tanjug, 22.Jun.2009, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći deficit najrealnije rešenje
Beograd -- Usled manjka budžetskih prihoda proširenje deficita je najrealnije rešenje, dok smanjenje plata i povećanje PDV-a treba izbeći, smatraju ekonomisti.
Bajec: Vlada će morati MMF-u da pokaže na čemu štedi
Profesor Ekonomskog fakulteta i član Ekonomskog saveta premijera Jurij Bajec kaže da je proširenje deficita budžeta narealnije rešenje, a da smanjenje plata u javnom sektoru, koje su već zamrznute iako je to možda ekonomski opravdana, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << socijalno i politički realno.
"Teško je očekivati dodatno smanjenje pogotovo kada se zna da inflacija "jede", odnosno realno smanjuje i penzije i zarade", kaže Bajec.
Što se tiče mogućeg povećanja poreza na dodatu vrednost, Bajec je ukazao da je to nepopularna mera o kojoj će se verovatno odlučivati kao krajnoj meri, jer ona ne odgovara ni potrošačima i proizvodjačima.
"Strogo ekonomski gledano bilo bi dobro oštrije smanjivati javne rashode, ali ukoliko bi se uzele u obzir već donete mere i imajući u vidu da su zamrznute plate javnog sektora i penzije, teško je dodatno u ovoj godini tu izvršiti dodatno smanjenje", naglasio je Bajec.
Prema njegovom mišljenju, vlada će sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovarati o povećanju deficita i istovremeno morati da pokaže da se sprovode mere štednje koje su dogovorene.
MMF će verovatno hteti da zna za šta će se taj deficit koristiti i bilo bi važno da se investicije u infrastrukturu sprovode kao što je dogovoreno i da se MMF-u pruže dokazi da su uštede u javnoj potrošnji, i u domenu rashoda u drugim oblastima u značajnoj meri ostvaruju, ocenio je Bajec.
Erić: Veći deficit je manje zlo
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je danas da povećanje budžetskog deficita nije dobra vest, ali je u vremenu ekonomske krize mnogo bolje rešenje nego smanjenje privredne aktivnosti.
"Ponekad u ekonomiji morate da birate izmedju dva zla. Jedno je recesija i dalje smanjenje privredne aktivnosti, a drugo je povećanje budžetskog deficita", istakao je Erić. On je naglasio da bi povećanje poreza na dodatu vrednost bilo loše rešenje i prouzrokovalo bi inflaciju, tako da bi to osetili i gradjani.
Prema njegovim rečima, i mnoge članice EU i druge razvijene zemlje opredelile su se za povećanje budžetskog deficita, i po uzoru na njih i Srbija se opredelila za isto rešenje, što je mnogo bolje nego da dodje do pada proizvodnje.
Bošković: Neizbežni i veći deficit i povećanje PDV-a
Sve je veći deficit srpskog budžeta
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Boško Živković ocenio je da će, najverovatnije, biti potrebno da se u punjenju budžeta koriste obe opcije - i povećanje PDV-a i povećanje budžetskog deficita.
Prema njegovom mišljenju, "tolerantna granica" kada je reč o deficitu je da on bude od četiri do 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Trebalo bi i da se selektivno krene u ozbiljnu reformu fiskalnog sektora koja bi omogućila aktiviranje drugih solidnijih izvora fiskalnih prihoda pre svega poreza na dohodak, dodao je on.
"To je fundamentalno važna stvar, zato što će kriza ostaviti svoje tragove, potrošnja više neće ići onom dinamikom kojom je išla do sada. Saglasno tome ni PDV neće biti toliko izdašan izvor", rekao je Živković.
On je mišljenja i da ima prostora da se pored povećanja efikasnosti naplate poreza, poboljša i efikasnost trošenja novca.
"Mislim da sistem javnih nabavki treba modernizovati, učiniti ga transparentnijim, jer izgleda da su tu moguće velike uštede", naglasio je Živković.
Komentarišući izjavu ministra ekonomije Mlađana Dinkića da će se manjak u budžetu nadoknaditi i smanjenjem državne administracije, Živković je naveo da taj cilj nije realan.
Za budžetsku ravnotežu bilo bi mnogo korisnije na dugi rok da se počne rešavati problem sanacije penzijskog sistema i uopšte javnih i socijalnih davanja kako bi se oni umesto da zavise od tekućih budžetskih prihoda kapitalizovali državnom imovinom koja bi u suprotnom slučaju bila prodata po relativno niskim cenama, rekao je Živković.
