Izvor: Akter, 28.Feb.2016, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veće interesovanje fondova za loše kredite
Interesovanje međunarodnih igrača, pre svega investicionih fondova za kupovinu nenaplativih kredita biće mnogo veće u 2016. godini, što će otvoriti nove prilike i za banke, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke Srbija Klaudio Ćezario
Prognoza Unikredit grupacije kada je reč o lošim kreditima, takozvanim NPL-ovima, više je nego optimistična kada je reč o Srbiji, gde se predviđa pad udela ovih kredita sa 20 odsto u 2016. na 18 odsto u 2017. godini. >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter <<
Srbija je i dalje, prema toj prognozi u vrhu liste zemalja sa najvećim udelom NPL-a u kojima ta banka posluje. Recimo, u Sloveniji je procena za ovu godinu da će udeo NPL-a biti 11 odsto, a u narednoj 10 odsto. U susednoj Hrvatskoj je ocenjeno da će nivo loših kredita u ovoj godini iznositi 17,5 odsto , a u 2017. 16,5 odsto.
Ćezario je, u izjavi Tanjugu, rekao da ta banka uspešno upravlja svojim portfoliom nenaplativih kredita u Srbiji, te da su u tom smislu ostvarili čak i bolji rezultat od planiranog.
Upitan da li i Unikredit pojedinačno, kako što je trend u celom bankarskom sektoru, prodaje nenaplative kredite investicionim fondovima, on je rekao da ta banka već godinama unazad učestvujemo u pronalaženju rešenja za nenaplative kredite, a i prodaja je bila jedna od opcija.
"Mi cemo u svakom slucaju nastaviti da učestvujemo u radnim grupama u Srbiji koje imaju za cilj da nađu dugoročno rešenje za ovo pitanje. Ono što bih istakao je da smo mi već bili uspešni i u delu naplate nekih problematičnih kredita. Generalno, u 2015. smo imali smo bolji rezultat nego što smo planirali", rekao je Ćezario.
On je ponovio da se u ovoj godini očekuje veći interes međunarodnih igrača za NPL-ove, ali i naveo da je trenutno glavni problem veliki procep između ponuđene i tražene cene za ove kredite, i u tom smislu nesklad između cene koju traže banke i koju nude investitori.
"Ali, što se više bude unapređivao pravni okvir u Srbiji, to će biti bolje i za tržište i biće više transakcija", rekao je on.
Unapređenje pravnog okvira i generalno ono što vlada radi kako bi uticala na ekonomski razvoj zemlje, i podigla stopu rasta, smanjuje i rizik zemlje koji percipiraju rejting agencije, što pozitivno utiče na kretanje kamata, odnosno, stvara preduslov da one padaju.
"Ako se drživa potrudi da unapređenje poslovnog okruženja ide brže, na tržištu poput Srbije, koje ima mnogo dobro kapitalizovanih banaka i dovoljno likvidnosti, smanjivanje kamata će uslediti gotovo automatski", uveren je on.
Prvi čovek Unikredit banke u Srbiji podseća da je referentna kamatna stopa u 2015. prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu, te da dinarski krediti nikad nisu bili jeftiniji.
"Ako pogledate 2015. godinu, krediti u dinarima su daleko jeftiniji, koliko zbog RKS, toliko i zbog konkurencije. Kamate su čak sedam, osam ili devet odsto niže u poređenju sa 2014. godinom", navodi on.
Govoreći o rezultatima bankarskog sektora, on je rekao da je tržište bilo ravno u prva tri kvartala 2015, ali je Unikredit rasla dvocifreno i po osnovu kreditnih i depozitnih poslova.
"Imamo odlične rezultate i zadovoljan sam postignutim, a najvažniji je da rastemo kada je u pitanju baza klijenata. Imamo ih skoro 300.000, građana, malog biznisa i korporativnih klijenata. Uz to, ne samo da ne smanjujemo broj zaposlenih, već i zapošnjavamo nove. Na kraju prošle godine smo imali ukupno 1.145, što je rast od pet odsto u odnosu na 2014. godinu", rekao je Ćezario dodajući da su u prošloj godini povećane i investicije u obrazovanje i usavršavanje kadra.
"Želimo ljude koji su bolje obučeni, kako bi mogli odnose sa klijentima bolje da razvijaju", rekao je on.
Kada je reč o planovima za ovu godinu, Ćezario je kazao da je zamisao da se neke od glavnih inicijativa ubrzaju, a da je na prvom mestu digitalizacija.
"Ceo svet ide u tom pravcu, a mi želimo da budemo sigurni da naš klijent može da kontaktira banku bilo kad i sa bilo kog mesta", rekao je on.
U skladu sa Strateškim planom, Unikredit grupa će u digitalizaciju uložiti 1,2 milijarde evra, a analiza te bankarske grupacije predviđa da će broj korisnika internet bankarstva porasti sa trenutnih pet miliona na deset miliona. Broj korisnika mobilnog bankarstva će, predviđa se, porasti sa trenutnih jedan na sedam miliona u naredne tri godine. Istovremeno, pokazuje analiza, ocekuje se da će volumen plasiranih kredita porasti za 20 milijardi evra na 106 milijardi u 2018. godini.
