Izvor: B92, 27.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća garancija za uloge za 10 dana
Beograd -- Skupština Srbije bi za desetak dana trebalo da usvoji izmene zakona kojim se osigurana suma uloga u bankam povećava na 50.000 evra, najavio je Mirko Cvetković.
To znači da će povećanje garancija za depozite uslediti pred kraj, a možda i po završetku nedelje štednje, koja traje do 7. novembra i tradicionalno važi za period visokih bankarskih kamata na štednju i polaganja većih količina novca u banke.
Premijer Mirko Cvetković je rekao da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi zakonski predlog o ukidanju 20 odsto poreza na kamate trebalo da bude usvojen u Skupštini za najviše mesec dana i dodao da bi obe mere trajale do 2010. godine, kako bi se ublažili efekti svetske finansijske krize u Srbiji.
Mera podizanja državne garancije štednih uloga sa 3.000 na 50.000 evra bila je pre svega psihološka i zbog toga što je vlada prihvatila preporuku Evropske komisije da taj iznos bude isti kao i u EU, objasnio je on.
Cvetković je kazao da se svaki pojedinačni štedni račun u bankama osigurava sa 50.000 evra, pri čemu klijent može imati veći iznos na više računa u nekoliko banaka.
Sledeće nedelje je svetska nedelja štednje i Cvetković očekuje nove podsticajne mere banaka za privlačenje štednje, uz najavljene mere države.
U budžetu 2009. godine biće planirana sredstva za intervencije u bankarskom sektoru, kao što to rade druge evropske zemlje, mada se ne očekuju negativni efekti na domaći bankarski sistem, rekao je permijer Srbije.
Cvetković je naveo da je i dalje bolje štedeti u dinarima u bankama, jer to pokazuju ekonomske računice da su bolje prošli građani koji su do sada štedeli u nacionalnoj valuti. Pri tom, građani treba da se vode sopstvenim ekonomskim interesom i sami odluče u kojoj će valuti štedeti.
Budžet za 2009. godinu za mesec dana
Budžet Srbije za 2009. godinu biće predstavljen javnosti za oko mesec dana, najavio je sinoć premijer Mirko Cvetković, ali nije želeo da licitira da li će u njemu biti dovoljno sredstava za predviđeno povećanje penzija na 70 odsto prosečnih plata.
"Nismo ruska kolonija"
Cvetković je odbacio komentare nekih domaćih analitičara da je Srbija zbog gasa, navodno, postala kolonija Rusije. Srbija uvozi 90 odsto tog energenta iz Rusije, a 10 odsto sama proizvodi, pri čemu za uvoz gasa iz Rusije nismo kao zemlja imali alternativu, rekao je Cvetković. Tokom predstojećih pregovora o energetskom aranžmanu sa Rusijom, Vlada Srbije će štititi interese države, naglasio je Cvetković i podsetio da taj aranžman ne podrazumeva samo prodaju NIS-a, već i izgradnju magistralnog gasovoda i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Odgorajući na pitanje da li je bivši v.d. direktora "Srbijagasa" Saša Ilić naneo štetu Srbiji potisivanjem ugovora sa "Jugorosgasom" o ispruci tog energenta, Cvetković je rekao da je on od Ministarstva energetike dobio odgovor da je to bio rutinski potpis koji se mora obaviti svake godine i da nema razloga da ne veruje u to obaveštenje.
"Uvažićemo svačije interese i donećemo izbalansirani budžet", rekao je Cvetković i istakao da dok ne bude video šta predviđa Nacrt budžeta ne može da odgovori da li će biti para za predviđeno povećanje penzija.
Prema Zakonu o budžetu i Zakonu o budžetskom sistemu, do 15. decembra Skupština Srbije mora da usvoji budžet za sledeću godinu.
Cvetković je kazao da je povećanje penzija rezultat koalicionog dogovora.
Govoreći o najavljenom otpisu dugova za doprinose obaveznog socijalnog osiguranja, Cvetković je rekao da poljoprivrednici, koji to nisu redovno činili i imaju velike dugove Fondu PIO, sada žele da to čine, ali nemaju sredstava da vrate nagomilane kamate i dugove.
Upravo zbog toga vlada je na prošloj sednici donela odluku da, pošto poljoprivrednici ne mogu da ostvare prava na socijalno osiguranje, dužni su da u narednih pet godina redovno plaćaju doprinose, a posle toga biće im oprošteni dugovi.
Odgovarajući na na pitanje dokle se stiglo sa donošenjem zakona o restituciji, Cvetković je rekao da se posle javne rasprave iskristalisao zaključak da treba doneti dva zakona, od kojih bi se jedan odnosio na sam povraćaj imovine, a drugi bi tretirao gradsko građevinsko zemljište.
Novi zakon nije ideološke prirode, jer se čini pokušaj da se ljudi obeštete zbog grešaka nekadašnjeg komunističkog režima u zemlji, istakao je premijer Srbije.
