Izvor: B92, 08.Maj.2011, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valjevo-Loznica iz ruskog kredita
Beograd -- Gradnja pruge Valjevo-Loznica bi trebalo da bude nastavljena iz ruskog kredita, spremna kompletna projektna dokumentacija. Radovi najavljeni za 1. septembar.
Za završetak pruge potrebno je 276 miliona evra, dok će novčani deo srpskog učešća za gradnju pruge morati da bude obezbeđen u državnom budžetu za 2012.
Zbog nedostatka sredstava gradnja pruge Valjevo-Loznica prekinuta je 2000. godine. Sada se ova porojekat prema postojećoj dokumentaciji nastavlja iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ruskog kredita.
"To je aranžman Vlade ruske federacije i naše Vlade. Predračunska vrednost je negde oko 258 i po miliona evra", kaže Milan Maksimović, direktor Direkcije za infrastrukturu JP "Železnica Srbije”.
Projektom je predviđeno da elektrificirana pruga dužine 68 kilometara ima pet železničkih stanica, da se njome vozovi kreću brzinom do 120 kilometara na sat, a da godišnji promet bude 800.000 putnika i 3,5 miliona tona robe .
"Negde 225 ukupno ima veštačkih objekata od toga 69 mostova u dužini od četiri kilometra I 19 tunela u dužini od 10 kilometara", kaže Maksimović.
Pruga je sastavni deo evropskog koridora 10, tako da skraćuje železničke puteve prema okolnim zemljema.
"Postoje dogovori sa Republikom Srpskom, odnosno Bosnom I Hercegovinom da se pruga produži do Tuzle, pošto nas takođe povezuje sa Hrvatskom I Slovenijom čime bivši jugoslovenski proctor postaje mesto za ekonomsku saradnju", kaže Jovan Todorović, predsednik Skupštine grada Lozinica.
Prolaziće dolinama Obnice i Jadra, pa će, nadaju se meštani i ovaj kraj malo oživeti.
"Mnogo će značiti meštanima jer povezuje ovaj kraj i sa Bosnom", kaže meštanin valjevskog kraja.
Nastavka radova najavljen je za 1. septembar I procenjuje se da će trajati dve godine.
Pruga je nazvana "ratna" jer bi sve poslove građevinaca na trasi uvek prekidali oružani sukobi. Najpre je francuski investitor pred Prvi svetski rat dobio koncesiju i počeo izgradnju, ali ga je zaustavio prvi globalni sukob.
Uoči početka građanskog rata u SFRJ, tadašnji srpski premijer Dragutin Zelenović postavio je kamen temeljac, ali su gradilišta napuštena zbog rata. Treće napuštanje gradilišta usledilo je u proleće 1999. godine zbog početka NATO bombardovanja.
.jpg)
