Izvor: TvojPortal.com, 13.Sep.2011, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzimamo zajmove da vraćamo dugove
Dnevnik.rs Privrednici i građani su sve obazriviji kada se zadužuju, a prošli mesec je za kredite bio gotovo mrtva sezona. Ukupna zaduženost pravnih lica, preduzetnika i stanovništa porasla je prema julu manje od procenta – 0,9 posto – i zaustavila se na sumi od 1.869,74 milijardi dinara.
Najobazriviji su bili građani, koji su svoja dugovanja povećali 0,5 posto pa su poslednjeg dana avgusta iznosila 541,56 milijardu. Za pravna lica to je bilo 1.251 milijarda, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << se zaduženost preduzetnika zaustavila na 77,30 milijardi, a to je prema julu tek jedan odnosno 1,4 posto više. Svoje obaveze svi ispunjavaju na vreme koliko god to mogu, tako da je i docnja stagnirala i bila 11,2 odsto, što je 0,1 posto bolje nego tokom jula. Najviše kasne pravna lica – 14,3 odsto, najmanje građani – 3,6, a preduzetnici su u sredini s 12,1 odsto kašnjenja.
Za građane su najzanimljiviji bili krediti koji se vode pod „ostali”. To su oni namenjeni refinansiranju starih obaveza, a uz koje banke često odobre i još koji dinar novog duga. Oni su u avgustu porasli 2,8 posto te se ukupna suma u Srbiji zastavila na 35,37 milijardi dinara. Sve to govori da stanovništvo sve teže servisira stare obaveze a izlaz se traži u njihovom odlaganju i novim zaduživanjima. Nove kredite građani su podizali za kupovinu ili adaptaciju stanova – 0,4 posto više, a suma je 303,91 milijardi. Gotovinski krediti su i dalje popularni – rast je 1,3 posto, a suma 138,66 milijardi. Pad su zabeležili potrošački krediti – 0,4 odsto i suma je 40,14 milijardi. Iz meseca u mesec pada interesovanje za poljoprivredne zajmove i oni su bili 23,45 milijarde, a to je 2,7 odsto manje.
Konstantno opada broj lizing ugovora: sada ih je 10.375, iznos duga je 5,53 milijardi, a docnja svakog meseca pomalo raste. Avgustovska je bila 10,5, ili 0,2 posto više.
Od 6.527.961 tekućeg računa u Srbiji u docnji je bilo 6,5 odsto, kao i u julu. Međutim, broj računa koji su u minusu povećao se 3,1 posto. Građani znaju da je ovo skupa pozajmica pa je retko koriste, a podatak da je više računa „u crvenom„ govori da su i oni uredni morali da posegnu za dodatnim novcima.
Od bankarskih proizvoda građani su najneažurniji kod kreditnih kartica. Docnja je u avgustu bila 9,2 odsto, ili 0,4 posto više nego tokom jula. Od 1.013.781 kartice i odobrenog ukupnog limita kod svih banaka od 72,40 milijarde, koristi se 36,29 milijardi. Uprkos visokim kamatama, to je nekada najcelishodnije rešenje.
A opšti zaključak je da nam je svakog meseca pomalo gore.
D. Vujošević
ekonomijakredit
