Izvor: B92, 22.Dec.2009, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz minus manja šansa za kredit
Beograd -- Građani koji koriste nedozvoljeno prekoračenje po tekućem i to duže od desetak dana, moraju da vode računa jer mogu da ugroze neka buduća zaduživanja.
Uprkos tome što je odlazak u dozvoljen minus jedna od najskupljih pozajmica, građani Srbije sve više su primorani da je koriste. Od početka godine, trend je i da su često u zoni nedozvoljenog minusa iako je njena efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi i do pedeset odsto.
„Krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prošle godine 152.212 tekućih računa bilo je u docnji, dok je poslednjeg dana novembra iznosio 188.202. Zbog krize, građani su sve više prinuđeni da odlaze u minus, ali je primetan i porast korišćenja čekova. To je zapravo njihov odgovor na ovakvu ekonomsku situaciju”, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Korišćenje pozajmice, za koje građani najčešće potežu, najednostavniji je i najbrži način kreditiranja. Uobičajeno je da je iznos dozvoljenog minusa tromesečni prosek primanja. Zato treba povesti računa jer ukoliko se desi da manje primite nego što je prosek, to utiče i na iznos pozajmice, koja će takođe biti manja.
Pozajmica se odobrava na rok od godinu dana, a neke banke odobravaju i do dve godine. Mesečna kamatna stopa za dozvoljeni minus iznosi od dva odsto do 2,8 odsto.
Koliko je to zapravo? Recimo ako neko na početku godine iskoristi dozvoljenu pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5 odsto, i ako je tokom cele godine uvek koristio iznos maksimalno dozvoljenog minusa, na kraju isteka pozajmice ukupna godišnja obaveza na ime kamate je 12.000 dinara. Mesečno je to 1.000 dinara na ime kamate. Naravno, na kraju isteka pozajmice potrebno je vratiti i 40.000 dinara dozvoljenog minusa.
Nedozvoljeni minus je skoro duplo skuplji, mesečna je kamata od tri do oko šest odsto. Međutim, banke ne tolerišu ovaj vid zaduživanja, a on nije ni u interesu klijenata jer automatski posle dve nedelje podaci o docnji se prosleđuju Kreditnom birou i oni su sastavni deo njegovog izveštaja.
Inače, prema propisima centralne banke, 30 odsto od mesečne plate može da se izdvaja za plaćanja obaveze po raznim kreditima, od čega pet odsto se odnosi na dozvoljen minus. Naravno, građani koji imaju stambeni zajam polovinu plate mogu da izdvajaju za obaveze prema banci.
