Izvor: B92, 24.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvećana imovina penzijskih fondova
Beograd -- Imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji porasla je za više od 30 odsto od početka godine do kraja septembra.
"Imovina dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je 22. oktobra 4,1 milijardu dinara, ali je porast postignut pre svega zahvaljujući uplatama, a ne prinosu", rekao je zamenik generalnog direktora Narodne banke Srbije Kristian Vukojičić.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju u svetu, postignutim treba biti zadovoljan, ocenio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je on i dodao da problem nelikvidnosti u ovom delu industrije finansija ne postoji, ali se postavlja pitanje "aktivnog upošljavanja raspoloživih sredstava".
Vukojičić je kazao da se trenutno u sistemu dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji nalazi 150 hiljada ljudi, a da je za ulaganje na rok od pet do 25 godina raspoloživa 1,1 milijarda dinara.
Kao jedan od osnovnih problema u radu dobrovoljnih penzijskih fondova, pored nerazvijenosti tržišta kapitala u Srbiji, Vukojičić je naveo strukturu imovine, jer se više od 55 odsto odnosi na depozite, odnosno sredstva na računima kastodi banaka, što je oko 2,3 milijardi dinara.
On smatra da može postati zabrinjavajuća i aktivnost članova u sistemu dobrovoljnih penzijskih fondova, jer broj ugovora korisnika fondova raste, ali je broj onih aktivnih koji su imali barem jednu uplatu u 30 dana konstantan, odnosno ne beleži rast.
Predsednica Grupacije društva za upravljanje dobrovoljniim penzijskim fondovima u Privrednoj komori Srbije Mirijana Grbović pozdravila je ukidanje poreza na kapitalnu dobit, ali smatra da bi trebalo se poveća neoporezivi iznos doprinosa koji su poslodavci uplaćivali zaposlenima sa 3.303 na 5.000 dinara.
Grbović smatra da bi država trebalo da omogući društvima za upravljanje penzijskim fondovima da isplaćuju doživotne anuitete uz angažovanje aktuara ili ako to nije moguće da se to poveri postojećim osiguravajućim kompanijama.
Direktorka Delta đenerali društva za upravljanje penzijskim fondom Nataša Marjanović rekla je da u Srbiji postoji nedostatak dužničkih hartija od vrednosti u koje može da se investira novac onih koji ulažu u dobrovoljne penzijske fondove.
Još nema mogućnosti ulaganja u korporativne, municipalne i hipotekarne obveznice, kazala je ona dodavši da je moguće ulagati u obveznice stare devizne štednje, ali i akcije na berzi od čega se na A listi kotiraju samo četiri kompanije.
Direktorka društva za upravljanje Rajfajzen futura Snežana Ristanović takođe je navela da industrija tih fondova nije suočena sa velikim problemima, kao ostatak finansijskog tržišta, zbog svetske ekonomske krize.
Ipak, ona smatra da je, nakon dve godine postojanja dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji, edukacija građana o prednostima tih fondova izostala.
Ristanovićeva je zaključila da su posle komercijalnih banaka i otvorenih investicinih fondova privatni penzijski fondovi najveći globalni investicioni investitori.
Bajec: Sačekati sa obaveznim privatnim penzijama
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec ocenio je da u Srbiji još ne treba uvoditi obavezno privatno penzijsko osiguranje građana, već treba rešavati probleme u sistemu državnog penzijskog osiguranja.
"Glavni rizici uvođenja obaveznog privatnog penzijskog osiguranja u Srbiji su veliki i dugotrajan tranzicioni trošak, način njegovog finansiranja, kao i uticaj tih penzijskih fondova na tržište kapitala", rekao je on.
Prema njegovim rečima, iskustva zemalja u tranzicji koje su uvele obavezno privatno penzijsko osiguranje, poput Hrvatske i Mađarske, pokazale su visoke troškove poslovanja takvog sistema, kao i relativno niske prinose.
On je podsetio da je Srbija zemlja sa velikim fiskalnim deficitom, koja već sada finansira državni penzijski fond sredstvima iz budžeta, od oko 35 odsto, što pojačava problem tranzicionog troška uvodjenja obaveznog privatnog penzijskog osiguranja.
Predstavljajući deo projekta o osnovama penzionog sistema u Srbiji, koji je radila konsultantska kuća Bering point sa USAID-om, Bajec je naveo da je rađena simulacija visine i vremena trajanja tranzicionog troška.
Prema toj analizi, da je obavezno privatno penzijsko osiguranje uvedeno u Srbiji ove godine i da je od 22 odsto doprinosa iz državnog penzijskog fonda sedam procenata preusmereno u obavezan privatni penzioni fond, uz godišnju evro inflaciju od dva odsto, tranzicioni trošak bi iznosio oko 55 milijardi evra, a završio bi se 2048. godine.
"Trenutno ne postoji dobro rešenje za finasiranje tog tranzicionog troška u Srbiji", istakao je Bajec objasnivši da bi se to moglo uraditi smanjenjem sadašnjih penzija, povećanjem javnog duga, trošenjem privatizacionih prihoda ili povećanjem stopa penzionih doprinosa, što u Srbiji trenutno nije moguće realizovati.
Bajec je kazao da bi rešenje problema garantovanja prihvatljivog nivoa penzija za zaposlene u budućnosti moglo biti prihvatanje kombinacija iz novog modela penzijskog sistema Svetske banke sa takozvanih pet stubova.
Kako je objasnio, nulti stub tog sistema se odnosi na isplaćivanje osnovne, odnosno socijlne penzije svim gradjanima starijim od 65 godina u visini 20 do 25 odsto od prosečne zarade.
Prvi stub činile bi i dalje državne penzije, drugi stub bi bio obavezno privatno penzijsko osiguranje, treći dobrovoljno privatno penzijsko osiguranje, dok bi četvrti stub bila pomoć iz budžeta posebno ugroženim osobama, dodao je on.
Bajec je istakao da je Srbija još daleko od ciljeva EU koje ta zajednica ima u oblasti penzijskog sistema, a koji se odnose na adekvatan nivo prihoda u starosti za sve gradjane, finansijsku održivost državnih i privatnih penzijskih sistema i stvaranje transparentnog penzijskog sistema.
