Izvor: B92, 05.Apr.2013, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj tajkuna na srpsku politiku
Beograd -- Milioni evra su prelazili iz džepova biznismena u džepove političara, ali nikada nije do kraja razjašnjeno zašto, koliko i u koga su sve srpski bogataši ulagali
Jedina veza biznismena i političkih stranaka koja je do kraja osvetljena, jeste ona iz devedesetih godina prošlog veka, kaže Vladimir Goati.
Prema rečima predsednika Transparentnosti Srbija, tada je gazda Jezda Socijalističkoj partiji dao dvesta hiljada dinara.
Milan Beko još jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je za B92 potvrdio da je ranije finansirao političke partije, ali da to odavno više ne radi, "jer je reč o najgoroj mogućoj investiciji zbog toga što političari u Srbiji ne drže reč".
Pre Beka Bogoljub Karić, Miodrag Kostić, Zoran Drakulić i ostali poručivali su javnosti da su davno prestali da finansiraju stranke, ali nikada nisu bili spremni da precizno kažu kome su sve i koliko dali, a još manje šta su za uzvrat dobili. Nikada ne pričaju šta su još radili osim što su davali pare političarima i partijama.
Tako je danas opšte mesto da su formiranje prethodne vlade 2008. godine pomogli članovi poslovnog kluba "Privrednik” uz asistenciju tadašnjeg američkog ambasadora Kamerona Mantera, ali to nikada niko nije zvanično potvrdio, piše Politika.
Udarna trojka privrednika u ovom aranžmanu navodno su bili Miroslav Mišković, Milan Beko i Dragan Tomić ("Simpo”). A onda kada je postalo jasno da propadaju pregovori za formiranje vlade DS–SPS prošle godine, Boris Tadić požalio se da mu Mišković minira planove.
„Jedno istraživanje Transparentnosti Srbija iz 2004. pokazalo je da je finansiranje išlo ka najvećim strankama, onima koje imaju šanse da ’uzvrate poklon’. Dakle, nisu to pokloni, to su ugovori, ponekad eksplicitni, ponekad implicitni. To je sprega sa kojom čak ni u zemljama vladavine prava, a kamoli kod nas, ne može da seizađe na kraj”, ističe Goati.
Mi vama zakone, vi nama....
Istovremeno, u političkoj čaršiji se pročulo da iza želje lidera socijalista Ivice Dačića da u vladu sa DS-om uvuče Mlađana Dinkića (koji je za Tadića bio neprihvatljiv) zapravo stoji Mišković. Na kraju su vladu formirali naprednjaci i socijalisti, naravno i Dinkić – za koga je navodno bilo rezervisano mesto ministra finansija jer biznis lobi, pričalo se, nije pristajao ni na šta drugo pa ni na to da Dinkić bude guverner.
"Mišković, Beko ali i neki drugi tajkuni bitno su uticali na formiranje svih srpskih vlada u 21. veku, izuzev one prve postpetooktobarske. Njihova uloga je uvek bila bitna, a možda je bila čak i presudna 2008. godine, kada je SPS odlučio da napravi vladu sa DS-om, sa svim mogućim posledicama. U tome su i te kako bili značajni madridski i neki drugi domaći i strani susreti nekih tajkuna i političara”, kazao je Dragomir Anđelković navodeći da je krupni kapital u Srbiji postao takav da je on počeo da utiče na političke procese toliko da se više ne zna šta je starije – "politička koka” ili "tajkunska jaja”.
Anđelković ukazuje da kapital retko kada odlikuje politička lojalnost, odnosno on je "odan” političkim mentorima samo dok od toga ima korist. On navodi da su mnogi 2000. godine izdali, direktno ili indirektno podržavajući "oktobarske promene”, Slobodana Miloševića, a on ako ih nije stvorio, onda ih je bar promovisao kao značajne biznismene devedesetih godina.
Anđelković dodaje da je država u narednim godinama neretko radila u korist tajkuna, čak i tako što je prema njihovim potrebama krojila zakone, dok je privatizacija vođena po receptima koje su naši tajkuni sami pisali.
U prilog Anđelkovićevim tvrdnjama idu i neke najave s kraja prošle godine da će predmet antikorupcijskih istraga biti i zakoni koji su usvajani prethodnih godina, a koji su mogli da posluže interesima tajkuna. U tom kontekstu pominjani su, pored ostalih, Zakon o privatizaciji iz 2005. godine i Zakon o planiranju i izgradnji iz 2010. godine. Savet za borbu protiv korupcije je ranije tvrdio da korupciju generišu pojedine odredbe zakona o državnoj revizorskoj instituciji, o konverziji zemljišta, o zaštiti konkurencije, o pranju novca. Naravno, uvek je bio potencijalno koruptivan i Zakon o javnim nabavkama.
Kako je kod drugih
Predsednički izbori u SAD naprimer došli su u fazu da se po tome ko skupi više novca u kampanji prepoznaje koji će kandidat pobediti. Razlika između zrelih i nezrelih demokratija, kažu sagovornici Politike, samo je u tome što su u prvima ti kontakti mnogo suptilniji, a legitimisanjem lobiranja su i ozakonjeni.
U očekivanju takovog zakona i kod nas, političari i biznismeni nalaze različite puteve saradnje koji nisu nezakoniti. Ne može, recimo, da se procesuira slučaj kada šef partije kaže nekom svom gradonačelniku da "obrati pažnju” na određenog učesnika tendera.
