Izvor: B92, 16.Apr.2009, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojeni i "leks specijalis" zakoni

Beograd -- Vlada Srbije je uz rebalans bužeta usvojila i prateće zakone, takozvane "leks specijalise", kojima se posebno regulišu vladine mere štednje.

Na osnovu tih zakonskog predloga, plate zaposlenih u javnim preduzećima i državnoj upravi veće od 40 hiljada dinara biće smanjene za deset odsto, a neto plate veće od sto hiljada dinara za 15 odsto i to na razliku iznad 40 hiljada dinara.

Najviši iznos neto plate u državnoj administraciji biće ograničen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na šestostruku sumu prosečne zarade u Srbiji, odnosno na oko 190 hiljada dinara. Privremeno smanjenje plata odnosiće se na republičku vladu, lokalnu i pokrajinsku administraciju, Skupštinu Srbije, Narodnu banku Srbije, Privrednu komoru Srbije, regionalne privredne komore i javna preduzeća i agencije.

Ova mera odnosiće se i na javna preduzeća, javne agencije i druge organizacije koje su 100 odsto u vlasništvu Srbije, a neće važiti za plate zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, institucijama socijalne zaštite, vojsci, policiji i pravosuđu. Vlada očekuje da će kroz smanjenje zarada, materijalnih troškova i otpuštanje viška zaposlenih u državnoj administracji narednih deset meseci uštedeti oko 85 milijardi dinara.

Dok se ne promeni Zakon o porezu na dohodak građana, kako je objasnila ministarka finansija Diana Dragutinović, posebnim propisom će se sa deset na 16 odsto povećati porez na autorske honorare, isplate dividendi i učesća u dobiti.

Kako je ranije najavljeno, vlada bi trebalo da poveća porez na imovinu koja se smatra luksuznom, kao što su stanovi i kuće iznad 100 kvadratnih metara, jahte, privatni avioni i helikopteri i vozila s velikom radnom zapreminom. Najavljeno je i povećanje poreza na impulse u mobilnoj telefoniji za 10 odsto i akciza na benzin i dizel za dva, odnosno za četiri dinara po litru.

Porez na luksuzna vozila biće u proseku tri puta veći nego sada i plaćaće se u iznosu od 37 do 155 hiljada dinara i biće izjednačeni porezi koje će na upotrebu vozila plaćati preduzeća i građani.

Vlada Srbije je vlasnicima automobila sa stranim registarskim tablicama dala rok od tri meseca da preregistruju vozila. Vlasnici automobila će za preregistraciju plaćati carinu i porez na osnovu tržišne vrednosti vozila. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 40 hiljada vozila za crnogorskim tablicama i oko 1.500 vozila sa ekonomskim tablicama koje koriste predstavništva stranih firmi u Srbiji.

Ministarka finansija navodi o da će u maju biti povećana osnovica na porez na imovinu u proseku za 15 do 20 odsto. Ona je kazala da je Poreska uprava već dobila instrukcije da se izmene rešenja o godišnjem porezu, koja se dostavljaju u maju, i da se kao osnovica uzima tržišna vrednost stana ili kuće.

U dosadašnjem sistemu osnovica je bila neka imaginarna vrednost stana, a onda su postojala različita oslobađanja, kao na primer za vreme amortizacije oslobađanje je bilo 1,5 odsto po godini, do ukupno 70 odsto umanjenja poreza, navela je ona.

Prvi leks specijalis odnosi se na najveći rez u državnoj administraciji od 5. oktobra 2000. Do kraja godine država će otpustiti ukupno osam hiljada hiljada ljudi sa državnog i lokalnog nivoa. Takođe, uz otpuštanja, sledi i smanjenje plata zaposlenima.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da su ove uštede pre svega populističke. „Čini mi se da se onaj broj koji se otpušta iz državne administracije neće videti u ovoj godini, jer postoji procedura i morate tim ljudima da obezbedite neke otpremnine. Čak i da uštedite na tim radnim mestima otpremnine će poništiti pozitivan efekat po budžet”, objašnjava on.

Drugi „leks specijalis” se odnosi na povećanje prihoda u državnu kasu. To će se prema planu vlade učiniti dodatnim porezom na luksuznu imovinu - jahte, avione, skupe automobile, zatim povećanjem porez na stanove veće od 100 kvadrata. Dodatne pare u budžetu se očekuju od preregistracije automobila sa CG i drugim stranim tablicama.

Ono što će svakako pogoditi najširi sloj stanovništva su dodatna poskupljenja impulsa mobilne telefonije i akcize na benzin.

Ivan Nikolić kaže da postoje i bolja rešenja. "Imali smo u januaru jedno izuzetno značajno povećanje akcize na gorivo i benzin od 6-7 dinara, tada je bila povećana i akciza na kafu, pivo, duvan i ukupan efekat je bio ispod očekivanog. Sada se prilično olako govori o nekih pet milijardi koje će se ubrati po osnovu akcize na gorivo koje će biti povećana za dva, odnosno četiri dinara”, navodi on.

Nikolić objašnjava da je moguće „da dođe i do dodatnih korekcije akciza na duvan, što je mnogo prihvatljivije nego dirati akcize na gorivo jer je gorivo u Srbiji preskupo. Svako dalje diranje akciza odnosno povećavanje povećava i jaz cena goriva u Srbiji u odnosu na okruženje pa tako sada već imamo situaciju da je u poređenju sa Kosovom, Makedonijom, Bosnom cena goriva u Srbiji veća i do 20 posto”.

On kaže da takva mera direktno promoviše i sistemski uvodi šverc i korupciju jer „niko nije lud” da plaća 20 posto skuplje gorivo, pogotovo stanovništvo u neposrednoj blizini granice.

Što se tiče takse na mobilnu telefoniju, Nikolić kaže da se tu oporezuje najlukrativnija delatnost u Srbiji i industrija koja je u poslednjim godinama najviše doprinosila privrednom rastu jer je novostvorena vrednost u ovoj industriji prelazila i 30 posto godišnje.

„Prilično je neobično da se država odlučila da oporezuje mobilnu telefoniju bez pitanja tih investitiora koji su ovde do sada uložili više od dve milijarde evra. Sa druge strane, država koketira sa duvanskom industrijom gde postoji prostor za višestruko povećanje akciza na cigarete jer je cena u Srbiji dosta niska”, kaže on.

On dodaje i da je teško proceniti kakav bi efekat mogao biti od većeg poreza na luksuz i stanove veće od 100 kvadrata, jer to zahteva prilično povećanje aktivnosti Poreske uprave i cele administracije sada kada se vrše nepopularne mere i kada im se smanjuju plate.

Nastavak na B92...