Izvor: Blic, 16.Nov.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uskoro mere za lakšu otplatu kredita

Dogovor Narodne Banke Srbije i četiri velike banke bio je radnog karaktera, a suština tih mera je da se trenutno olakšaju obaveze koje građani imaju kod banaka i da se mesečne rate smanje kako bi teret bio podnošljiviji. Konačna odluka o merama je u pripremi i kada bude doneta primenjivaće je sve banke, rečeno je juče u Udruženju banaka Srbije.



Ovakva informacija potvrđena je "Blicu" i u Narodnoj banci Srbije.

-Narodna banka u saradnji sa bankama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razmatra sve elemente vezane za sprovođenje ovih inicijativa i do kraja ove nedelje obavestiće zainteresovane banke o svom stavu u pogledu njihove operacionalizacije. Nakon toga od svake banke pojedinačno zavisiće kada će i u kojoj meri primenjivati ove preporuke, za šta će Narodna banka sa stanovišta svojih nadležnosti obezbediti potrebne uslove - kažu u NBS.

Prošle nedelje je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio da je sa četiri najveće banke u Srbiji dogovoreno da se do kraja sledeće godine ukinu sve naknade za prevremenu otplatu kredita, za sve kredite, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci. Jelašić je rekao da je dogovor napravljen sa "Bankom Intezom", "Rajfajzen bankom", "Komercijalnom bankom" i "Hipo Alpe-Adrija bankom".

Ovim dogovorom građanima bi trebalo da bude ponuđena mogućnost da pređu sa kredita indeksiranih u evrima i švajcarskim francima na kredite u dinarima bez naknade, kako bi se građani zaštitili od valutnog rizika, i to na kredite do deset godina, a dogovoreno da se produži rok otplate za sve kredite u korišćenju, osim stambenih, bez dodatne naknade.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić, podsetio je na konferencija za novinare povodom godišnjice rada Kreditnog biroa da je Kreditni biro izdao prvi zvanični izveštaj u ovom mesecu pre četiri godine.

-Mi nismo imali bilo kakav oblik zloupotrebe izveštaja kreditnog biroa, a on je inače pokazatelj toga kako neko koristi kredit. Naši građani su vrlo revnosni u plaćanju kredita i mislim da kreditni biro može samo da pomogne građanima da lakše dobiju kredite, zato što uredno plaćaju svoje obaveze- rekao je Dugalić.

On je istakao da se u našoj zemlji beleži mnogo veći rast kredita kod pravnih lica nego kod građana, što je dobra tendencija.

- U prvih deset meseci nominalni rast zaduženosti građana veći je za 16,9 odsto u odnosu 31. decembar prošle godine, a realno povećanje je 1,6 odsto, jer je kurs evra porastao za 7,3 odsto, a inflacija za osam odsto – objasnio je Dugalić.

Inače, u odnosu na prošlu godinu stagnirali su i smanjivali se gotovinski i potrošački krediti, dok stambeni i poljoprivredni beleže rast, a kašnjenje u otplati kredita je od 1,2 do 1,5 odsto.

- Najveći rast u prvih deset meseci imali su stambeni krediti - 48 odsto, i dostigli 151,5 milijardi dinara, kao i poljoprivredni krediti koji su od januara do oktobra imali rast od 143 odsto, na 19,1 milijardu dinara, pre svega pod uticajem aktivnosti Ministarstva poljoprivrede. Obim gotovinskih kredita opao je u tom periodu 10,5 odsto, na 114,2 milijarde dinara, a potrošačkih kredita za 24,1 odsto, na 18,5 milijardi dinara – objasnio je Duglaić. On se osvrnuo i na uticaj svetske krize kada je domaći bankarski sistem u pitanju, kao i na kretanje kursa domaće valute.

- U septembru i oktobru kreditna aktivnost banaka bila nešto smanjena, ali ne dramatično. Što se kursa dinara tiče mislim da su oscilacije bile veće nego ranije, ali to su posledice dešavanja izvan naše zemlje, koje se prenose i na naše područje. U svakom slučaju u pitanju je smanjen devizni priliv I teško je predvideti kako će se kurs kretati u narednom periodu - ističe Dugalić.

Kada se radi o "Metals banci", u koju su bile uvedene privremene mere, on je ukazao da je ta banka "na putu potpune konsolidacije", da je likvidnost normalizovana i sve obaveze su plaćene.

Neće biti promene referentne stope

Monetarni odbor NBS odlučio je juče da referentnu kamatnu stopu zadrži na 17,75 odsto. Kako se navodi u saopštenju NBS, naredna sednica Monetarnog odbora biće održana 1. decembra.

Referentna kamatna stopa NBS poslednji put je povećana 3. novembra, sa 15,75 odsto na 17,75 odsto, za dva procentna poena.

Prethodno je Monetarni odbor referentnu kamatu povećavao 29. maja sa 15,25 na 15,75 odsto, 24. aprila za 0,75 procentnih poena na 15,25 odsto i 13. marta za tri procenta poena sa 11,5 na 14,5 odsto.

Dinar najslabiji od početka godine

Dinar je juče nastavio da slabi i pored intervencije NBS. Tako će se danas jedan evro po srednjem kursu plaćati 86,8931 dinar, što je najveća vrednost od početka godine. NBS je juče na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala sa 50 miliona evra.

Analitičar Goran Nikolić kaže da je NBS svojom intervencijom u toku dana oborila kurs.

- Pri niskom prometu varijacije kursa mogu da budu velike, pa je intervencijom stabilizovana situacija. Time je verovatno želela da podstakne kretanja na međubankarskom deviznom tržištu i po cenu trošenja deviznih rezervi - objašnjava Nikolić.

Vrste kredita

Pad interesovanja

Gotovinski - 10,5 odsto

Potrošački i ostali - 24,1 odsto

Rast interesovanja

Stambeni i adaptacija - 48 odsto

Poljoprivredni - 143 odsto

Nastavak na Blic...

Kurir: Dinar sutra slabi za 26 para

Mondo: Dinar oslabio, srednji kurs 85,13

EMportal: Za evro danas 1,3 dinara više nego juče