Izvor: Danas, 11.Maj.2015, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto hipoteke, budući rod kao zalog
Beograd - Srbija bi trebalo da bude prva zemlja u Evropi u kojoj će poljoprivrednici kao zalog za pozajmicu moći da koriste budući rod, a ne da stavljaju kuće i imanja pod hipoteku, kako je to do sada uglavnom bilo. Tako bi bar trebalo da bude posle 1. juna kada na snagu stupi Zakon o predžetvenom finansiranju.
- Tačno je da takav zakon ne postoji u Evropi i da je u ovom slučaju preuzet brazilski model. Zakon kao zakon je dobar, baš kao i namera Ministarstva poljoprivrede, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << samo se plašim da se i sa njim ne desi nešto slično kao sa Zakonom o javnim skladištima koji se ne primenjuje, a realno je imao mnogo veće šanse za uspeh - kaže za Danas direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.
Ovaj zakon bi suštinski, napominje on, pojačao institucije zaštite poverilaca koji će sada kreditirati tek započetu proizvodnju. Generalno, kaže Galetin, ovo jeste dobra ideja, ali je bitno da država ostane dosledna i izgradi sistem institucija koje bi ovaj zakon mogle da implementiraju.
- Ovde se otvara niz pitanja, jedno od njih se tiče osiguranja, a i bankari su već izrazili skepsu, jer njih ne interesuje budući rod, već klijenti. Osim toga, treba na pravi način regulisati međusobni odnos pravnih lica i kompletan ambijent mora da postoji, a bojim se da trenutno ambijenta za primenu ovog zakona nema - navodi Galetin.
Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, korisnici ovog načina finansiranja mogu biti fizička lica, preduzetnici i pravna lica, a zakon bi trebalo da utiče na povećanje osiguranja useva, jer će samo tržište nametnuti ovaj uslov. Ugovor o finansiranju biće obavezan, poverilac i dužnik će morati da potpišu i da registruju taj ugovor u Agenciji za privredne registre i to će biti garant ispunjenja obaveza i prava iz ugovora.
Koordinator projekata Svetske organizacije i Evropske banke za obnovu i razvoj Miloš Milovanović izjavio je da je ovaj zakon bitan za Srbiju ne samo zbog hroničnog nedostatka novca za poljoprivrednu proizvodnju, već i zato što prebacuje težište finansiranja sa javnog na privatni sektor.
Milovanović je prilikom nedavnog predstavljanja Zakona istakao i da ovaj model ne zahteva nikakvo administriranje od strane državnih organa i najavio da će u poslednjem kvartalu ove godine biti organizovan tzv. karavan informisanosti u 15 opština u Srbiji gde će, u direktnom radu, budućim korisnicima biti približeno kako zakon funkcioniše u praksi.
U Brazilu se primenjuje od 1994.
Predžetveno finansiranje u Brazilu je regulisano zakonom već duže od dve decenije. Njihova iskustva su pozitivna a trenutno se na predžetveno finansiranje potroši pet milijardi dolara godišnje. U Evropi još nema ovakvih akata, ali se slična, bar tako napominju u resornom Ministarstvu, spremaju u Rusiji, Ukrajini i Bugarskoj.
