Izvor: B92, 15.Sep.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto Švajcarci, Bugari u staklari
Paraćin -- Švajcarska kompanija Vetropak zainteresovana je da ili kupi postojeću ili da u Paraćinu izgradi novu fabriku stakla, ali Vlada Srbije uporno ignoriše tu ponudu.
Švajcarci su tražili samo da im Vlada garantuje iste uslove poslovanja koje ima postojeća fabrika, dok su manje insistirali na podsticajima koji se daju ostalim investitorima u Srbiji.
Većinski vlasnik fabrike, Srbijagas, koji je posle konverzije duga od 34 miliona evra u paket od 63,6 odsto akcija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << staklare, najavljivao je velike planove za revitalizaciju proizvodnje. Ali, u martu ove godine staklara je jedva izbegla stečaj, a Srbijagas sada najavljuje da će svoj paket akcija prodati ponovo Bugarima.
Krila za uvoznike
Za uvoz staklene ambalaže i šupljeg stakla, u poslednjih nekoliko godina izdvaja se između 50 i čak 70 miliona dolara godišnje. Tačnije, uvoz je 2006. pre privatizacije staklare, iznosio 48 miliona dolara, da bi u prvoj godini pod upravom Rubina, domaća potrošnja stakla iz uvoza porasla na 61, a samo u prvih sedam meseci ove godine dostigla vrednost od preko 44 miliona dolara. Jedan od najvažnijih razloga je to što domaći potrošači među kojima su najznačajniji proizvođači piva, vina i voda, otkazuju ugovore jer staklara ne može da ispoštuje propisane standarde koji omogućavaju kompjutersku kontrolu punjenja boca. Oprema koja bi to obezbedila bila je deo investicionog paketa od 17 miliona evra.
Doduše, prvi čovek Srbijagasa, Dušan Bajatović, tvrdi da nije reč o istom vlasniku, firmi Rubin koja je u međuvremenu otišla u stečaj, nego o Prvoj investicionoj banci Bugarske koja sada upravlja tom firmom pod nazivom Rubin Internacional.
Ali, kao što je već prve godine posle prodaje srpske staklare poznatom bugarskom tajkunu za 100.000 evra, uz investicioni plan težak 25 miliona evra, bilo jasno da on nema nameru da pokrene proizvodnju, tako je sada pitanje da li će to učiniti i banka, (u čijoj vlasničkoj strukturi većinski udeo ima jedan vlasnik, zbog čega nije dobila saglasnost NBS da se pozicionira i na našem tržištu).
Još je problematičnija računica koju je izneo Bajatović pre nekoliko nedelja, kada je tvrdio da će Srbijagas svoj udeo naplatiti 35 miliona evra, a da Rubinu ostaje obaveza da pored toga investira 22 miliona i da izmiri obaveze prema poveriocima teške najmanje 10 miliona evra. Nejasno je kako se od investitora koji nije ispunio prvobitne uslove prodaje, sada očekuje da izmiri daleko veća potraživanja.
Gradonačelnik Paraćina Saša Paunović kaže da mu "to izgleda prilično nerealno, jer se od Bugara očekuje da uplate više od 60 miliona evra a za manje novca može da se izgradi nova i savremena fabrika. Međutim, lokalna samouprava se u ovom slučaju ne pita, i nama je pre deset dana stigao zahtev od Vlade da po hitnom postupku damo saglasnost za otpis dugova koje fabrika stakla ima prema opštinskoj kasi".
"Mi nismo dali saglasnost za to. Ne vidimo da je reč o dobrom potezu, a predložili smo da, ako se već fabrika vraća bugarskim investitorima, napravimo poravnanje i da nam na ime dugova prenesu zgradu nekadašnje sportske hale, koja se vodi na staklaru, ali nije u fabričkom krugu", navodi Paunović i dodaje da je bilo zainteresovanih kompanija za izgradnju nove fabrike u tom gradu, ali nije želeo da precizira o kome se radi.
Pitanje dobrih namera bugarskog partnera u ovom slučaju nije jedina dilema. Možda najveći problem predstavlja činjenica da je posle privatizacije, čak i posle ulaska državne firme, fabrika samo zapadala u sve veće dugove, iako ima osigurano tržište, jer je jedina u krugu od 500 kilometara i sa tradicionalnim plasmanima u Makedoniju, BiH i Crnu Goru.
Zbog toga se već uveliko spekuliše da cilj nije ni bio da se ona modernizuje već da se urušavanjem i zaduživanjem ugasi a tržište oslobodi za neke druge igrače. A među njima se najviše pominje uvoznički lobi, koji je sada na dobitku jer staklara zbog tehnološki zaostale proizvodnje, permanentno gubi kupce.
