Izvor: S media, 20.Avg.2010, 15:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ujedinjenje na šinama

Zajedničko železničko preduzeće Srbije, Hrvatske i Slovenije radiće po principu “One stop shop” ili jedan šalter. To znači da će klijenti moći da kupe uslugu transporta robe u bilo kojoj od ove tri železnice. Time će omogućiti efikasniji i brži prevoz robe Koridorom 10.

Krajem jula potpisana je deklaraciju između Srbije, Hrvatske i Slovenije kojom se podržava osnivanje zajedničke železničke kompanije radi poboljšanja saobraćaja na Koridoru 10. Tim dokumentom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su se tri države obavezale da će raditi na otklanjanju amdinistrativnih ograničenja prilikom prevoza robe i putnika preko graničnih prelaza.

Planirani početak rada, prvobitno zakazan za 1.septembar, biće odložen za neki dan iz proceduralnih razloga.

-Kolege iz Slovenije, gde će biti sedište zajedničke firme, imaju obavezu da dostave Nacrt osnivačkog akta, i to će se desiti danas ili početkom sledeće nedelje. Sve tri železnice imaju status javnog preduzeće i moraju da prođu određenu prioceduru i u okviru svojih preduzeće, al i nadležnih ministarstva i Vlade, rekao je za S media portal Dragan Grujić, Direktor Direkcije za prevoz putnika u preduzeću “Železnice Srbije”.

Projekat “Jana”

Iako formalno još uvek zajednička firma nije startovala sa radom, kolege iz Slovenačke, Hrvatske, Srpske i Bugarske železnice razrađuju jedan zajednički projekat. Projekat “Jana” bavi se organizovanim prevozom kontejnerske robe iz Ljubljane do Sofije po novim, boljim uslovima.

Ovim potezom tri nacionalne železničkie kompanije povećaće svoju konkurentnost na Evropskom tržištu.

-Zajedničko preduzeće neće biti neka velika firma, kako bi neko mogo da pomisli. Ona ne nastaje prostim spajanjem sve tri železnice. U početku će funkcionisati kao efikasan prodajni instrument. Dogovoreno je da svaka od tri železnice uđe sa jednakim osnivačikm ulogom, koji nije veliki. Tu nisu uključeni ni vagoni ni lokomotive ovih železnica. Firma će imati pet, šest zaposlenih koji će se pre svega baviti prodajom usluga i raditi na tome da se granične procedure skrate u što većoj mogućoj meri, istakao je Grujić.

Železnica Srbije, 83 odsto svojih prihoda u robnom saobraćaju ostavaruje iz međunarodnog saobraćaja, najveći deo tog tranzitnog saobraćaja odvija se preko Koridora 10.

- Najviše korišćen je pravac od Subotice ka Beogradu pa dalje ka Bugarskoj i Grčkoj. Dok je ovaj pravac koji ide od Slovenije i Hrvatske za sada manje korišćen iako ima povoljniju infrastrukturu i dvokolosečnu prugu, ali zbog događaja iz prošlosti roba nam je pobegle na ovaj drugi pravac, rekao je Grujić.

Trenutno samo 2 do 6 odsto robe iz Nemačke i Turske, ide železnicom. Ipak, postojeći problem opterećenosti drumskog saobraćaja kao i porast cene naftnih derivata privući će veći broj korisnika Koridoru 10.

Put od Ljubljane do Istambula biće skraćen sa sadašnjih 60-70 na 40-50 sati.

-Mi smo imali jedan probni voz iz Ljubljane do Halkalije koji smo zajednički “provukli” za 35 sati. U razgovoru sa klijentima saznali smo da bi se njima isplatilo da idu ovim pravcem i ako putovanje bude trajalo i do 40-50 sati. Njima je najbitnije da u svakom trenutku imaju pouzdanu unformaciju o statusu robe koju su poverili na prevoz železnici, objasnio je Grujić.

Železnički Koridori 4 i 10, koje je EU definisala kao glavne puteve za transport robe prugom, bore se za primat .Koridor 10 je u odnosu na Koridor 4, kojim sada ide većina vozova, višestruko jeftiniji jer je to najkraći pravac.

-Ono što odbija klijente od Koridora 10 je postojanje 3 granična prelaza. Sve zemlje do Turske na Koridoru 4 su u Evropskoj Uniji pa nema graničnih prelaza. Zato je ovaj sporazum značajan jer će uprošćavanjem i skraćenjem graničnih formalnosti pravac koji prolazi kroz Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju opet biti konkurentan.

Ako se ostvare svi planovi, u Železnici Srbije kažu da očekuju zaradu od oko 40 i 50 milona evra. Da ovo nije nedostižno govori i rekordan prihod od robnog saobraćaja iz 2007. godine koji je iznosio 120 milona evra.

Planira se i razgranavanje budućeg zajedničkog preduzeća, uz stvaranje vagonskog pula i priključenje još nekih susednih zemlja.

-Na inicijativu našeg ministra za infrastrukturu Mrkonjića koji je razgovarao sa svojim kolegama iz Bugarske i Turske dobili smo potvrdu da su zainteresovani za razgovor o njihovom uključivanju u ovaj projekat, navodi Grujić.

Maja Vidović

Nastavak na S media...