Izvor: Glas javnosti, 02.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugovor za Horgoš-Požegu ne može da se raskine
BEOGRAD - Predlog ministra za ekonomiju Mlađana Dinkića da Vlada Srbije raskine koncesiju sa konzorcijumom „Alpina“ - „Por“ nije u skladu sa propisima, ocenio je juče predstavnik vlade u pregovorima sa koncesionarom, Mihajlo Marković, državni sekretar za infrastrukturu. Prema njegovim rečima, ugovor važi do 31. decembra, kada ističe dodatni rok za pribavljanje bankarskih garancija, tako da vlada nema osnova >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za jednostrani raskid ugovora.
Ako bi do raskidanja ipak došlo odlukom vlade, mimo ugovornih obaveza, Srbija ne bi mogla da zadrži garanciju od 10 miliona evra, koliko bi joj pripalo kada bi ugovor propao krivicom koncesionara.
- Država ne može da se ponaša prema Dinkićevim željama. Vlada je svojim zaključkom odredila 30. jun kao rok do kojeg treba da se završe pregovori sa koncesionarom i Dojče bankom, dok je za dostavljanje garancija utvrđen rok do kraja godine. Inače, Dinkić ako hoće da poštuje proceduru, mora prvo meni kao predstavniku vlade da dostavi mišljenje svog ministarstva, koje ću ja zatim priključiti mišljenjima Ministarstva finansija, Republičkog javnog pravobranioca i Sekretarijata za zakonodavstvo. Posle toga ću sastaviti izveštaj i predlog za vladu, koja će tek tada odlučivati o tome da li će raskinuti ugovor, nastaviti pregovore ili nešto treće - kaže Marković.
On dodaje da država ne može ni da ignoriše ugovor i da eventualno sada sama počne radove na izgradnji autoputa i da čeka da ugovor istekne krajem godine, ukoliko ne stignu garancije, pošto, dok je ugovor na snazi, „država ne može ništa da radi sama“.
STRUČNA KOMISIJA
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preporučila je juče da se formira tim stručnjaka koji će proučiti ugovor o koncesiji i predložiti kako da Srbija izađe sa što manje štete iz tog posla, prenosi Beta. „Ne postoji mogućnost jednostranog raskida koncesionog, kao ni bilo kod drugog ugovora. Ugovorne strane mogu zatražiti raskid ugovora, o čemu odlučuje nadležni sud“, rekla je Baraćeva i dodala da je najbolje da se ugovor raskine sporazumno, jer bi tada šteta bila samo u gubljenju kredibiliteta i poverenja stranih investitora.
ŠTA PIŠE U ZAKLJUČKU VLADE
Na telefonskoj sednici 31. marta ove godine Vlada Srbije donela je zaključak kojim je produženo trajanje ugovora o koncesiji i posle 1. aprila, koji je originalno bio krajnji rok do kojeg je morala da bude zatvorena finansijska konstrukcija. Vlada je pristala da koncesionaru produži rok do 31. decembra za finansijsko zatvaranje posla. Istovremeno, vlada je odredila 30. jun kao rok do kojeg moraju da se „izvrše obaveze iz člana 24.7 Ugovora o koncesiji“. Navedeni član odnosi se na mogućnost da se ugovor izmeni i da strane pregovaraju kako bi se promenama ugovora omogućilo finansijsko zatvaranje posla. To znači da bez nove odluke vlade nije moguće dalje pregovarati sa koncesionarom i Dojče bankom, ali da one i dalje imaju mogućnost da do kraja godine zatvore finansijsku konstrukciju, do kada je ugovor na snazi.
PRIPREMA SE TEREN
Iako gradnja autoputa još nije počela, niti je zatvorena finansijska konstrukcija, eksproprijacija zemljišta preko kojeg će preći novi autoput je u toku. Ugovorom je predviđeno da se u prvoj godini izuzimanje zemljišta realizuje na deonici od Uba do Obrenovca. Kako precizira Marković, trenutno se radi eksproprijacija u Ubu, za šta je koncesionar do sada isplatio pet miliona dinara.
U „Alpini“ su odbili da govore o mogućnosti da država raskine koncesiju i da sama finansira izgradnju autoputa, dok je generalni direktor predstavništva Dojče banke u Srbiji Nemanja Žugić rekao samo da se banka „zasada neće oglašavati“ i da nema komentar na novonastalu situaciju.
Ekonomisti smatraju da je Dinkićeva inicijativa finansijski izvodljiva i da bi država mogla da plati izgradnju autoputa Horgoš - Požega, ali da je pitanje kako da se to izvede, a da se ne ugroze planovi za završetak Koridora 10, koji u Srbiju ulazi kod Horgoša, a izlazi kod Dimitrovgrada i na makedonskoj granici.
- Iz budžeta se ne mogu odjednom graditi oba autoputa, pošto Srbija raspolaže skromnim sredstvima. Međutim, vlada može da uzme kredite ili da emituje državne obveznice, kako predlaže Dinkić i da na taj način skupi dovoljno novca za ove radove. Hrvatska se zaduživala kreditima i to u ovakvim slučajevima nije problematično, pošto se, za razliku od većine drugih pozajmica, koje uglavnom odu u potrošnju, kod izgradnje autoputa zna da je novac iskorišćen za unapređenje infrastrukture, koja će uticati na ravnomerniji regionalni razvoj Srbije i privlačenje novih investitora - tvrdi Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, dodajući da bi se zbog tih efekata ovakva investicija mogla isplatiti državi.
Međutim, Đogović ističe da je koncesija bila najbolje rešenje, ali da sada ne bi trebalo gubiti vreme, ako nije moguće postići odgovarajući dogovor sa „Alpinom“. Ako država odluči da sama gradi autoput, najbitnije je, poručuje ovaj ekonomista, da prethodno obezbedi stabilan izvor prihoda, kako se ne bi dešavalo da radovi krenu, pa stanu.
Đogović smatra da bi dugoročne obveznice mogle da budu jeftinije rešenje od kredita i da bi bilo zainteresovanih investitora koji bi ih kupili. Kao glavni podsticaj za to, on napominje ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, koja će, kako kaže, doprineti smanjenju rizika zemlje.
"Kako precizira Marković, trenutno se radi eksproprijacija u Ubu, za šta je koncesionar do sada isplatio pet miliona dinara."
Vidim, pretrgli se - platili 62.500 evra, strašan gubitak za takvu firmu.
Nego, ovaj ugovor smrdi do neba pre svega zbog članstva g. Markovića u DSS-u, a onda i zbog provizije Velje Ilića koju on mora da opravda i da vrati ako ne uspe da ubedi ostale u vladi da je u pitanju "posao stoleća", bez obzira na sve bezobraznije zahteve koje ističu Austrijanci.
Ugovor treba raskinuti, pa i po cenu međunarodne arbitraže.
