Izvor: Politika, 12.Jul.2010, 23:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Učinak SRP-a: od 250 sasečeno samo 10 propisa

Od 250 predloga iz privrede kako da se olakša poslovanje država rešila samo deset. – Preporuke za pojednostavljenje i smanjenje procedura u Poreskoj upravi nisu usvojene

Državna uprava pruža snažan otpor izmenama i ukidanju propisa i suštinskom pojednostavljenju procedura što bi trebalo da smanji administrativne barijere i olakša poslovanje u Srbiji. Od 200 usvojenih preporuka za izmenu propisa sprovedena je, kako „Politika” saznaje, samo četvrtina, iako je krajnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rok za vladin SRP (sveobuhvatnu reformu propisa) bio 30. jun.

Da sva ministarstva i državne institucije ne dele isti entuzijazam kada je reč o popravljanju poslovnog ambijenta govori podatak da je na više od 250 predloga velikih kompanija, malih i srednjih preduzeća i građana sabranih u „Sivoj knjizi” Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), potpuno ili delimično rešeno samo – deset.

Prema izveštajima za drugi kvartal ove godine, pripremljenim na ovu temu, seču propisa najozbiljnije je shvatilo Ministarstvo finansija, na koje privreda i ima najviše zamerki. Ono je sprovelo 20 preporuka, koje su se ticale poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana. Sledeće na listi najaktivnijih je Ministarstvo infrastrukture sa sedam primenjenih preporuka, a jednu manje sprovedenu sugestiju ima i Ministarstvo ekonomije.

Kada je reč o ukidanju propisa jedino su ministarstva za nacionalni investicioni plan i telekomunikaciju precrtala i izbacila iz upotrebe bespotrebne pravilnike.

Ipak poreski postupak, koji su privrednici ocenili kao „rak ranu” poslovanja u Srbiji, nije unapređen. Izvestan napredak učinjen je samo kada je omogućeno da se zahtev za dodelu PIB-a dobije u Agenciji za privredne registre. Ali preporuke za pojednostavljenje i smanjenje procedura u Poreskoj upravi (kao što je brže izdavanje uverenja o plaćenim porezima  ili ukidanje obaveze o obaveštavanju Poreske uprave o promenama koje se registruju pred Agencijom za privredne registre) – nisu usvojene.

Presek stanja akcije „Iz lavirinta”, koju već dve godine sprovodi NALED kako bi se identifikovale administrativne prepreke u privređivanju i da se pomogne u njihovom uklanjanju, na polovini tekuće godine izgleda ovako – najvažniji događaj je donošenje novog Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Taj propis značajan je po tome što treba da posluži kao osnov za uvođenje jednošalterskog sistema u prijavi i odjavi zaposlenih na obavezno socijalno osiguranje. Ali on još nije počeo u potpunosti da se primenjuje, jer je potrebno usvojiti još neka podzakonska akta.

U odnosu na prethodni izveštaj s početka godine popuno je prihvaćen predlog privrednika o ukidanju uslova da vrednost uvezene robe prelazi 200.000 evra da bi se koristilo oslobađanje od carine. Predlozi kao što su prijava i odjava zaposlenih, evidencija spoljnotrgovinskih poslova, registracija medicinskih sredstava i svakodnevno popunjavanje putnih naloga nisu potpuno sprovedeni.

Akcenat se u najnovijem izveštaju stavlja i na problem primene Zakona o planiranju i izgradnji u Beogradu. Veliki problem u praksi predstavlja primena konverzije prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, pošto su u onim slučajevima u kojima je predviđena naknada kriterijumi određeni previše široko, dok u Beogradu, na primer, u slučajevima kad nije potrebna naknada za konverziju Gradsko javno pravobranilaštvo po automatizmu ulaže žalbe na prvostepena rešenja o konverziji.

Što se tiče unapređenja konkurentnosti privrede, veliki broj preporuka SRP-a i „Sive knjige” poklapa se sa stavovima Nacionalnog saveta za konkurentnost. Tako se u oblasti infrastrukture preporuke odnose na unapređenje procesa izdavanja građevinskih i transportnih dozvola, da javnost ima veći uvid u trošenje sredstava od lokalnih taksa, ali i naizmene zakona o železnici. U izveštaju se konstatuje da je učinjen napredak usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji, ali problem u njegovoj praktičnoj primeni još postoji.

U oblasti tržišta dobara preporučuje se završetak donošenja preostala dva podzakonska akata iz oblasti zaštite konkurencije, izmene propisa koji se odnose na spoljnu trgovinu, izmene Zakona o tržištu hartija od vrednosti, unapređenja rada poljoprivrednih inspekcija, sačinjavanja plana za reforme javnih preduzeća i izradu strategije za reformu lokalnih javnih preduzeća, a primećuje se da je usvojen novi carinski zakon.

Marijana Avakumović

objavljeno: 13.07.2010.

Nastavak na Politika...