Izvor: B92, 26.Jun.2009, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubrzan stečaj za 6.500 firmi
Beograd -- Najmanje 6.500 firmi čiji su računi blokirani više od 36 meseci, krajem ove ili početkom iduće godine otići će u stečaj, ukoliko ne promene stanje na računima.
Preduzeća će morati da odblokiraju račune ukoliko ne žele da budu ugašena
To je predviđeno Nacrtom zakona o stečajnom postupku koji je pripremilo Ministarstvu ekonomije koji bi vlada trebalo da usvoji već naredne nedelje, a parlament, kako se očekuje, u septembru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Po isteku tromesečnog grejs perioda od usvajanja zakona, za sve koji su nakon prinudne naplate neprekidno tri godine u blokadi biće pokrenuti stečajni postupci i ako to poverioci ne traže.
"Stečaj će biti automatski: sud će otvoriti i odmah zatvoriti stečajni postupak, firma će biti brisana, a njena imovina će preći u ruke Republike Srbije" objašnjava Luka Andrić, savetnik potpredsednika vlade Mlađana Dinkića i rukovodilac radne grupe koja je pripremila nova zakonska rešenja.
Na pitanje zašto se predlagač odlučio na tako dugačak rok blokade kao uslov za automatski stečaj, Andrić objašnjava da će nakon godinu dana primene novog zakona, negde od 2010, ta granica biti spuštena na dve godine.
"Pokretanje stečajnog postupka za veći broj firmi dovelo bi do zagušenja u sudovima. Utoliko pre što će se grupi od oko 6.500 preduzeća u međuvremenu priključiti i deo firmi čiji su računi sada u blokadi između dve i tri godine. Sem što će se otkloniti posledica dosadašnje pasivnosti poverilaca, nova zakonska rešenja će ih ubuduće podsticati da zahtevaju sprovođenje stečajnog postupka i za dužnike koji su u kraćem periodu blokirani", objašnjava Andrić.
Naime, iako im zakon omogućava da stečaj protiv dužnika pokrenu već posle mesec dana blokade, poverioci su se na to teško odlučivali. Stečaj nije korišćen ni kada je potreba za njegovim sprovođenjem bila očigledna.
Stečajne upravnike bira kompjuter
Stečajnim upravnicima posao će ubuduće dodeljivati kompjuter, a ne stečajne sudije, koje su imale običaj da biraju one sa kojima su već radili sa liste licenciranih stečajnih upravnika. Zbog toga je do sada bila angažovana tek polovina od 420 licenciranih. Ali po ovom zakonu i upravnici više neće moći da sede na dve stolice: da vode stečaj ako su negde zaposleni. Imaće i trošak za osiguranje od profesionalne odgovornosti i ako zgreše čekaju ih zakonom propisane disciplinske mere – javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.
Mada je dužina stečaja u Srbiji sa sedam opala na manje od tri godine (prema poslednjoj analizi Svetske banke za 2008. godinu, da bi se zaključio tipizirani stečajni postupak jednog preduzeća u Beogradu potrebno je 2,7 godina, pri čemu poverioci namire tek 25,4 odsto svojih potraživanja, a troškovi stečaja pojedu 23 procenta stečajne mase) broj novih stečaja je opadao. Iako je blokiranih bilo sve više, prošle godine je pokrenuto samo 140 od 794 stečajna postupka otvorena po novom zakonu, usvojenom 2004. godine.
Između ostalog i zbog toga što poverioci nisu imali sredstva da predujme troškove kako bi stečajni upravnik mogao da počne da radi.
"Sudska praksa je na različit način tretirala veličinu predujma i u znatnom broju slučajeva, visina i neadekvatan tretman predujma delovali su destimulativno na poverioce. Predloženim izmenama precizirani su i limitirani troškovi koji mogu imati tretman predujma (troškovi oglasa i obaveštavanja poverilaca, angažovanja stečajnog upravnika i troškovi neophodni za obezbeđenje imovine)", kaže Andrić.
Među blokiranim preduzećima veliki broj je onih koja nemaju nikakve poslovne prihode niti u svojim izveštajima prikazuju postojanje imovine. Većina ovih preduzeća ili uopšte nije aktivna, ili, ako jeste, posluje u vodama „sive” ekonomije. Stoga je predviđeno da organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate (NBS) ubuduće jednom mesečno svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavlja obaveštenje o firmama sa njihove teritorije koje su trajnije nesposobne za plaćanje.
