Izvor: Danas, 10.Jul.2015, 07:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U susret Plutonu - misija New Horizons
Neposredno nakon Dana Nauke koji Republika Srbija proslavlja 10. jula, u svemiru se odigrava događaj decenije. Čovečanstvo će konačno baciti pogled izbliza na Pluton, nekadašnju devetu planetu Sunčevog sistemu, poslednje veliko nebesko telo naše porodice koje nam je u potpunosti nepoznato.
Kada je u januaru 2006. godine raketa Atlas V uspešno savladala Zemljinu gravitacionu silu i ponela sa sobom 478 kilograma tešku letelicu New Horizons, činilo se da je najteži deo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << posla završen. Tim misije je mogao da odahne, ali samo privremeno; mala sonda je načinila tek prvi korak u svom milijardama kilometara dugom putovanju.
A putovanje je vodilo, ni manje ni više, ka neistraženom rubu Sunčevog sistema, daleko iza divova Jupitera i Saturna, pored plavo-zelenih i tek nešto manjih Urana i Neptuna, još dalje, prema praznom prostoru koji je vodio napolje, van poznatih vidika, gde do sada nismo gledali.
Odredište - Pluton. Poslednji od neispitanih nekadašnjih planeta, danas planetoid, ali podjednako važan u razumevanju formiranja ranog Sunčevog sistema, konačno će dobiti društvo stvoreno ljudskom rukom, bar na neko vreme.
Dobro isplanirana misija ništa nije prepuštala slučaju, i čak tada, pre više od devet godina, bilo je jasno: New Horizons stiže na cilj 14. jula 2015. Naučnicima se žurilo da konačno snime Pluton, jer se on svake godine sve više udaljava od Sunca. Ovo se afektuje i na stanje njegove atmosfere a i na mogućnost pravljenja osunčanih fotografija, bez kojih nema ni kvalitetnog mapiranja ove nekadašnje planete, što je jedan od važnih ciljeva misije.
New Horizons je i svojevrsna trka sa vremenom, jer se planirana istraživanja mogu realizovati još veoma kratak vremenski period.
Kako bi što efikasnije i brže prevalila devet godina dug put, naučnici su Horizonte poslali direktno ka Jupiteru, koji je sondu metodom gravitacione praćke dodatno ubrzao na 23 kilometara u sekundi, i skratio joj putovanje za čitave tri godine.
Kako je bila opremljena modernijim kamerama od nešto starije letelice Galileo koja je posetila Jupiter, New Horizons je značajno doprinela razumevanju ovog gasnog džina, ispitujući atmosferske uslove, ali i sastav i strukturu njegovih oblaka. Uspela je i da načini prvu fotografiju Jupiterove Male crvene mrlje slikane izbliza. Zauzvrat je zajahala talas planetine snažne gravitacije, dobila na brzini i u hibernaciji nastavila ka rubu Sunčevog sistema.
Od trenutka pisanja ovog teksta, letelica New Horizons se nalazi pet dana, 22 sata i 36 minuta daleko od Plutona. Ona već mesecima fotografiše ovaj planetoid i njegovog najvećeg satelita, Harona, i priprema podatke neophodne za tako važno mapiranje oba nebeska tela.
Osim ovoga, ispitivaće Plutonovu a potražiti Haronovu atmosferu, prikupljaće podatke o njihovoj geologiji i morfologiji, tragati za Plutonovim sistemom prstenova i snimiti mape površinske temperature ovog tandema koji neki smatraju dvojnim planetoidom.
Krajem leta, kada sonda bude definitivno napuštala Plutonovo susedstvo, misija se nastavlja. Horizonti će hrabro produžiti napred, u još hladniju i daleko mračniju sredinu. NJeno sledeće odredište biće Kajperov pojas, misteriozno prostranstvo na rubu Sunčevog sistema koje naseljavaju drevni ledeni objekti iz daleke prošlosti.
Znanje koje nam New Horizons može doneti iz ovog neistraženog kutka našeg parčeta svemira, nemerljivo je. Zato i ne iznenađuje popularnost ove misije, niti to da čitav svet zajednički odbrojava do utorka, 14. jula, 11:49:57 UTC.
