Izvor: B92, 15.Jul.2015, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"U mlinovima seći krila sivoj ekonomiji"
Promet žitarica i brašna mimo tekućeg računa, poreska utaja neki su od problema na tržištu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda.
Na okruglom stolu o sivoj ekonomiji u toj oblasti istaknuto je da problemi nastaju zbog neprijavljivanja radnika u malim pekarskim pogonima i nepostojanje sanitarnih knjižica kod dela zaposlenih.
Predstavnici privrede i nadležnih državnih intitucija na skupu koji je organizovan u Privrednoj komori Srbije složili su se da je siva ekonomija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pojava koja muči i tržište žita i brašna, i da se rešavanju tog problema mora pristupiti sistemski.
V.d. direktora "Žitovojvodine" Zdravk Šajatović tvrdi da su, prema procenama tog udruženja, gubici zbog nenaplaćenog poreza na dodatu vrednost (PDV) u toj oblasti 10 milijardi dinara. On dodaje da, od Ministarstva finansija nisu uspeli da dobiju te podatke, pa nisu mogli da ih uporede. Zbog toga, istakao je, treba izmeniti i dopuniti poreske obrasce, jer trenutno nisu raspoloživi podaci po delatnostima.
V.d. direktora "Žitovojvodine" Zdravko Šajatović rekao je da veštačko snižavanje cena omogućeno neizmirivanjem poreskih obaveza prema državi dovodi do nelojalne konkurencije i ugrožava mlinare i pekare koji legalno posluju.
Šajatović je rekao da u Srbiji ima 270-280 industrijskih i zanatskih mlinova, i 6.180 pekarskih radnji.
"Inspekcijski organi ne mogu stići do svih pekarskih pogona, pa je neophodno krenuti od mlinarstva i tu 'odseći krila' sivoj ekonomiji", istakao je Šajatović.
Prema njegovim rečima, 500.000 tona prometovane pšenice državna statistika ne pokriva, kao ni 70 odsto proizvedenog hleba.
On je upozorio i na krađu struje, koja je, dodao je, prisutna u velikom broju mlinova.
Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin kazao je da je siva ekonomija na tržištu žitarica i prerađevina od žitarica prisutnija nego u ostalim delatnostima.
"To ne ide na ruku ne samo otkupljivačima, mlinsko-prerađivačkim kapacitetima, već i poljoprivrednicima..Iako brza zarada na prvi pogled deluje privlačno, kasnije nanosi štetu svima", naveo je Galetin.
On je dodao da je ovakav, relativno visok nivo sive ekonomije, u ovom sektoru posledica sistemih propusta, a najveće žrtve su potrošači.
On je kazao da "nakupci bukvalno dolaze na parcele i njive, nude gotov novac i cene ispod svake tržišne, a mali poljoprivredni proizvođači, needukovani i neinformisani kako ući u tržišni sistem nasedaju na to".
„Problem se deteketuje i analizira, ali nemamo alate kako to sistemski rešiti“, rekao je Galetin, istakavši da država ponovo treba da se pozabavi problemom donošenja zakona o robnim berzama, što je samo jedan segment uređenja tržišta.
Načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović rekao je da poljoprivredna inspekcija intenzivno prati kretanje žita, odnosno brašna koje nije obeleženo evidencionim markicama.
On je napomenuo da su evidencione markice jedan od mehanizama da se isprati put i legalnost samog proizvoda.
Vujović je rekao da je analiza pokazuje da se u prethodnim godinama jako mali broj nesavesnih proizvođača brašna se odlučuje da svoj proizvod prometuje bez markica, u sivoj zoni.
Procenat nepravilnosti je sada 0,7 odsto, što je više od 10 puta manje nego pre desetak godina kada je bio blizu sedam odsto, kazao je Vujović.
