Izvor: B92, 04.Jul.2012, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čemu su ljudi bolji od robota?
Još uvek postoje poslovi koje roboti ne mogu da rade bolje od ljudi. Advokati, lekari, učitelji, novinari ne moraju da brinu da će ih uskoro zameniti roboti.
Iako se razvojem tehnologije smanjuje broj poslova koji mogu da rade isključivo ljudi, za radna mesta u budućnosti ne moraju da strahuju svi koji se budu bavili kreativnim, humanitarnim i poslovima koji ne predstavljaju rutinu, smatraju pojedini američki naučnici.
"Rutinski poslovi će prvi biti automatizovani. Moderna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << industrija podrazumeva porast automatizacije, nikako smanjivanje“, smatra Martin Ford, stručnjak za računare iz Silikonske doline.
U Fokskonu, jednoj od vodećih kompanija u proizvodnji elektonike, trenutno radi 1,2 miliona ljudi i oko 10 hiljada robota. U naredne tri godine, rukovodstvo ove kompanije procenjuje da će se broj zaposlenih ljudi znatno smanjiti, ali i da će se broj robota povećati na pola miliona.
Mnogi se pitaju koji su to poslovi koje će i u budućnosti raditi ljudi? Koju školu treba završiti, za šta se specijalizovati, u kojoj oblasti tražiti posao bez straha da će vas jednog dana zameniti neki robot?
U svakom slučaju, naučnici iz SAD tvrde da će u budućnosti biti sigurni svi koji se budu bavili kreativnim, humanitarnim i svim poslovima koji ne predstavljaju rutinu.
Dobra vest je da još uvek ima poslova koje će i u dalekoj budućnosti raditi isključivo ljudi.
Nema brige za advokate, finansijske stručnjake, kreativce
Stručnjaci čiji se posao zasniva na kreativnom razmišljanju i na ličnoj proceni, nisu u opasnosti.
Advokati osim na osnovu dokaza, donose odluke i na osnovu „šestog čula“, ubeđuju sudije ili porotu zahvaljujući veštom govorništvu. Ista situacija je u svetu finansija: ne donose se sve odluke tako što se „saberu dva i dva“, ponekad odluke predstavljaju i rizik koji je stvar lične procene. Zato poslovi koji se ne odvijaju kao „na traci“ već zahtevaju fleksibilnost imaju osiguranu budućnost.
Nezamenljivi su i političari - pojedine poslove u državnoj administraciji bi mogli da rade roboti, ali ne mogu da zamislim da zamene i same političare, smatra Martin Ford, stručnjak za računare iz Silikonske doline.
Iako to možda sada ne izgleda tako novinari imaju perspektivu u budćnosti. Stvaranje sadržaja koji će zainteresovati ljude je zahtevan posao zaposlenih u medijima. Prepoznavanje interesa, želja i potreba ostaće i dalje „briga“novinara.
Lekari i medicinsko osoblje su takođe nezamenljivi. Osećajnost je značajna je za utehu ili što brže ozdravljenje ljudi, dok je prisutnost robota za mnoge uznemirujuća. Zdravstvena delatnost će iz tog razloga još dugo obavljati ljudi.
Budući da je za posao u obrazovanju, naročito osnovnom i srednjškolskom, potrebno dosta strpljenja i pažnje, ne postoji realna opasnost od robotizacije ovog sektora. Za razliku od osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, akademsko obrazovanje je već sada pod uticajem tehnologije i tu je moguća dalji proboj veštačke inteligencije.
