Izvor: B92, 12.Maj.2012, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji nema zatrovane hrane
Beograd -- Još u martu u hrvatskim medijima objavljeno je saopštenje tamošnjeg ministarstva poljoprivrede o opasnim proizvodima koji će se ubuduće strože kontrolisati.
Na toj listi bilo je dosta uvoznog povrća i voća iz Azerbejdžana, Gane, Dominikanske Republike, Indije, Brazila, Uzbekistana.
Pojedini domaći mediji, vezujući se za ovu staru informaciju, upozorili su da bi ti poljoprivredni proizvodi mogli da završe, ako već nisu, na tržištu Srbije.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saznanjima Politikinog „Potrošača” u prva tri meseca ove godine na srpskim granicama ostalo je oko 100 tona svežeg voća i povrća iz različitih zemalja.
Važno je i pitanje zbog čega u Srbiji ne postoji praksa da se ovakvi podaci javno objavljuju, kao što je to slučaj u Hrvatskoj. Prema novoj praksi, Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske u „Narodnim novinama”, pandanu našem Službenom glasniku, objavilo je listu dokazanih ili potencijalno opasnih proizvoda, a na osnovu Uredbe Evropske unije o „povećanom broju kontrole uvozne hrane neživotinjskog porekla”. Ovakvo upozorenje je stiglo, jer je kontrolama u državama EU utvrđeno prisustvo povećane količine pesticida i toksina, kao i pojedinih nedozvoljenih boja u nekim pošiljkama pomorandži, kikirikija u začinima, određenim vrstama paprika, semenki lubenice iz različitih zemalja, od Kine do Tajlanda.
Kako saznajemo, zahtevi uvoznika su odbijeni iz različitih razloga, a uglavnom jer su namirnicama nedostajale deklaracije ili su proizvodi imali višak vode ili je u njima bilo primećeno prisustvo insekata.
"Kontrolišemo sve pošiljke na granici i demantujemo ovakve neproverene informacije. U prvom kvartalu podneto je 3.149 zahteva za uvoz 85.879 tona svežeg voća i povrća. Samo u četiri slučaja (107 tona), zahtevi uvoznika su odbijeni”, kažu u Upravi za zaštitu bilja u Ministarstvu poljoprivrede.
"Fitosanitarna inspekcija kontroliše svaku pošiljku, odnosno svu hranu biljnog i mešovitog porekla iz uvoza, za koju je podnet zahtev uvoznika, i iz tog razloga u Srbiji ne postoji Lista rizične hrane kao u Hrvatskoj”, naglašavaju u ovoj upravi.
Pri svakom uvozu ispituju se osnovni parametri bezbednosti hrane (kvalitet, prisustvo teških metala i pesticida, mikrobiološka i ispitivanje prisustva mikotoksina), ali dodatna ispitivanja prisustva GMO, radioaktivnosti i slično. Ukoliko hrana koja se uvozi u Srbiju ne ispuni propisane uslove, nalaže se zabrana uvoza i takva hrana ne dospeva na naše tržište, tvrde nadležni.
U prvom tromesečju 2012. godine podnet je 8.681 zahtev za uvoz 178.261 tonu hrane. Radi ispitivanja uzeto je 14.545 uzoraka hrane i izdato je 32 rešenja o zabrani uvoza 185,5 tona hrane koja nije ispunjavala propisane uslove u pogledu bezbednosti. Nešto više od jednog procenta.
"Najčešći uzrok neispravnosti hrane bilo je prisustvo plesni, teških metala i pesticida. Treba napomenuti da se ne radi o svežem voću i povrću”, kažu naši sagovornici.
Najviše i najčešće uvozi se voće i povrće, proizvodi od voća i povrća, vino, sirova kafa, proizvodi od kafe, pečurke i proizvodi od pečuraka i to iz Makedonije, Turske, Grčke, Italije, Španije, Holandije, Poljske, Crne Gore, Slovenije, Švajcarske, Rusije i Belgije. Na ovoj zvaničnoj listi, nema Gane, Dominikanske Republike, Južnoafričke Republike, Indije"
