Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jun.2015, 19:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji je i nula pozitivan broj

Licitiranje oko toga koliko će ove godine iznositi rast ili pad ekonomske aktivnosti pretvorilo se u igru brojki u kojoj se sve vrti oko sigurne nule. Da li će u ovoj svojevrsnoj kladionici na kraju pobediti pesimisti ili optimisti, predvođeni premijerom Aleksandrom Vučićem, za građane Srbije nije od presudne važnosti.

Ishod im neće mnogo ni odneti, ni doneti u džep.

Prevedeno u pare, čitava polemika se vodi oko toga da li će građani i privreda na kraju godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ukupno stvoriti 3.994 ili 4.000 milijardi dinara, piše Politika.

Zasad je najveća „opozicija” premijeru Vučiću, kada je o ovim prognozama reč – Fiskalni savet.

Rame uz rame sa „Kvartalnim monitorom”, publikacijom Ekonomskog fakulteta, Svetskom bankom i Evropskom komisijom... koji smatraju da će privredna aktivnost u Srbiji i ove godine ostati u minusu.

Na nuli svoje prognoze još drže Narodna banka Srbije i Međunarodni monetarni fond, dok autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Sosijete ženeral banke očekuju rast privredne aktivnosti.

Nikad se nije dizala veća fama oko toga da li će bruto domaći proizvod, odnosno sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, biti za pola procenta manji ili veći.

Kako su saopštenja o očekivanom BDP-u sa privrednih strana u novinama maltene prešla na političke?

Istina je da se ove godine oštra polemika vodi i zbog toga što je pozitivna nula blizu, pa bi prelazak u plus imao veliki psihološki efekat.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da je BDP merilo uspeha ekonomske politike, a samim tim i aktuelne političke vlasti.

"U bilo kojoj tabeli u kojoj se porede zemlje regiona BDP je prvi pokazatelj uspešnosti. To je ono što investitori prvo vide. To je lična karta ekonomije jedne zemlje. Razlika od samo 0,2 odsto može da razdvoji uspešne od neuspešnih. Dovoljno je da, na primer, neka privreda bude u padu od minus jedan, a druga zabeleži rast od 0,1 odsto. Nula je granica koja deli plus od minusa, uspešne od neuspešnih, one koji su u recesiji, od onih koje beleže rast", objašnjava Nikolić.

Bojan Ristić sa Ekonomskog fakulteta kaže i da će to biti veliki faktor u unutrašnjoj političkoj borbi.

"U zavisnosti od toga da li će privredna aktivnost biti u blagom plusu ili blagom minusu zavisiće pohvale ili kritike aktuelne ekonomske politike. Takođe, ako bude zabeležen rast BDP-a vlast će moći nekako da opravda nameru o povećanju plata i penzija. U tom smislu je to važno, iako u relativnom iznosu nema većih promena", objašnjava Ristić.

S obzirom na to da se bavi konkurentnošću pitali smo ga kako na ovaj pokazatelj gledaju investitori. Kaže da je to od bitne, ali ne presudne važnosti da neko odluči da svoj novac uloži u Srbiju.

Svojevrsna vrsta licitacije nastavila se i ovih dana.

Da je privreda Srbije neprestano u recesiji od druge polovine 2013. godine, pesimistično je pre dva dana ocenio Fiskalni savet.

U ovoj instituciji ostali su pri ranijoj proceni da rasta ekonomske aktivnosti ove godine neće biti.

Istog popodneva oglasio se ministar privrede Željko Sertić i izneo procenu da će Srbija ove godine ipak ostvariti privredni rast od 0,5 ili jedan odsto.

Kao po pravilu. Čim neka stručna institucija iznese pesimističnu procenu o očekivanom rastu BDP-a, neki državni zvaničnik izlazi sa optimističnom prognozom.

Uprkos optimizmu državnih funkcionera, u Fiskalnom savetu kažu da pouzdanih znakova održivog privrednog oporavka još nema.

Privredna aktivnost je u prvom kvartalu ostvarila relativno dubok međugodišnji pad od 1,8 odsto, a do kraja godine ostalo je mnogo neizvesnosti koje mogu znatno da utiču na stopu rasta BDP-a.

"Nepoznato je kretanje poljoprivrede. Projekcije pada od 0,5 odsto podrazumevaju prosečnu poljoprivrednu sezonu. U slučaju da poljoprivredna sezona bude izuzetno uspešna, to bi moglo da podigne rast BDP-a i za jedan odsto, ali bi u slučaju da berićet bude loš, efekat na privredni rast biće suprotan. Pad može biti veći od 0,5 odsto", piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...