Izvor: B92, 11.Jan.2012, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji ima i manjka radne snage
Beograd -- U Srbiji ima oko 650.000 nezaposlenih, od čega su trećina mladi. Traženje posla nikada nije jednostavno, a pogotovo ne u kriznim godinama, kao što je ova.
Međutim, u Srbiji i dalje ima kompanija koje teže pronalaze radnike za određena zanimanja.
Rad na otvorenom bez obzira na vremenske uslove je težak, ali upravo radnici u građevinarstvu su oni koji u Srbiji i tokom ove krize mogu da nadju posao.
Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pokazuje da su u Srbiji traženi građavinski radnici svih profila, kao i oni u IT sektoru, ugostiteljstvu, ili u sektoru usluga.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje upozoravaju na hiperprodukciju menadžera za kojima nase tržište uopšte nema potrebe. Jaz između onoga što školuju naše škole i onoga što traži tržište rada je smanjen u odnosu na prethodne godine, ali to još uvek nije dovoljno. U NSZ savetuju da se dodatno radi na obrazovanju jer poslodavci sve češće traže i veštine koje se ne stiču u klasičnim školama, kao što su rad na računarima i znanje stranih jezika.
Kada su u pitanju fakultetski obrazovani kadrovi, posla ima za inženjere građevine i elektrotehnike, arhitekte, farmaceute, profesore matematike i stranih jezika.
Mostogradnja je ove godine zaposlila oko šest stootina radnika na određeno vreme. Prvenstveno je reč o zanatima neophodnim u građevinarstvu, mada su imali potrebe i za visokoobrazovanim kadrom. U svakom slučaju, teško obezbeđuju radnike.
"Škole koje obezbeđuju takve profile školuju svake godine sve manje đaka, tako da su to pretežno radnici koji su osposobljeni radom, a ne školovanjem. Poslovi u građevinarstvu, posebno u mostogradinji su specifični, dosta njih se obuče, pa odu u druge firme ili inostranstvo", kažu u Mostogradnji.
Mnogo primamljivije od gradilišta kao radni prostor izgledaju kancelarija ili šalter u banci, ali tamo trenutno nema slobodnih mesta. Kratkotrajna potražnja za ljudima u bankarskom sektoru u jednom trenutku dovela je do velikog interesovanja mladih za zanimanja. Međutim, banke su vrlo brzo popunile kapacitete.
Posao jako teško nalaze srednjoškolci smera bankarski ili ekonomski tehničar, ali i oni koji su završili gimnaziju. Kada su u pitanju oni sa visokim obrazovanjem, na zaposlenje dugo čekaju menadžeri svih profila.
Posla nema ni za pravnike i ekonomiste trećeg stepena, jer poslodavci rađe uzimaju isti profil četvrtog stepena. Već tradicionalno na listi najmanje traženih su i profesori klasičnih nauka.
