Izvor: B92, 28.Dec.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu 100 hiljada nezaposlenih
Beograd -- Gotovo sto hiljada stanovnika Beograda traži posao, a put do zaposlenja ide preko biroa, sajmova zapošaljavanja, oglasa, prekavalifikacija i internet sajtova.
Prema statistici, svaki drugi nezasposleni je u punoj radnoj snazi, a na birou je najviše svršenih gimnazijalaca.
Prosečni nezaposleni Beograđanin je žena u tridesetim, koja je završila gimnaziju i živi na Novom Beogradu, pokazuju podaci Filijale Beograd Nacionalne službe za zapošljavanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kako kažu u ovoj instituciji, na evidenciji imaju 32.824 maturanta gimnazija, oni su posebno suficitarni na tržištu rada, ali i najzainteresovaniji za prekvalifikaciju i stručno usavršavanje.
"Najpopularnije su obuke za strane jezike, osnovnu upotrebu računara, knjigovođe i servisere kompjutera. Tokom godine smo organizovali 40 obuka za potrebe tržišta rada, a program „Put do uspešnog preduzetnika" završilo je više od hiljadu osoba, starosti između 30 i 50 godina. U pripremi je obuka za 150 lica za potrebe 'Metro keš end keri'", kažu u pres službi filijale.
Poslodavci traže radnike sa iskustvom, školovane, vredne i odgovorne, koji znaju engleski i rad na računaru. Danijela Đilasović, iz spa centra „Ženska priča", već mesecima ne može da nađe pravi kadar.
"Tražim radnike preko biroa, oglasa, preporuka, po prvi put sam i na sajam došla. Koliko god da se odazivaju, dosta ljudi neće da radi. Traže dobru zaradu sa malo rada", kaže Danijela.
Na nedavnom sajmu zapošljavanja u Zemunu najtraženiji su bili medicinski tehničari i negovatelji za domove za stare i privatne klinike. Tražena zanimanja su i frizer, manikir, pedikir, lekar specijalista, farmaceut, ekonomista, komercijalista, ali i bravar, zavarivač, kuvar, poslastičar, baštovan, magacioner.
Filijali Beograd registrovano je 94.314 nezaposlenih, od toga je 52.701 žena. Polovinu (47%) čine ljudi starosti od 30 do 50 godina, a neznatno više ima starijih (preko 50 godina, 28%) u odnosu na mlađe (do 30 godina, 25%). Najveći broj onih koji nemaju posao je srednjoškolskog obrazovanja (56%), a čak 25.223 fakultetski obrazovanih Beograđana, među kojima je i 20 doktora nauka, nema gde da radi.
Nezaposleni se žale da firme konkurse i sajmove koriste za promociju. Lidija Marković (25), godinu i po nakon što je diplomirala turizam, ne može do zaposlenja. Ide na sajmove, šalje biografije na oglase, ali uglavnom joj se niko i ne javi.
"Ne znam nikoga ko je ovim putem našao posao. Ne gubim nadu, konkurišem svuda redovno, ali ne očekujem mnogo", kaže Lidija.
Slično iskustvo ima i Bogdan Popović (33), elektrotehničar po struci. Rado bi i volontirao, kaže, samo kad bi mogao da dođe do posla u struci.
"Idem na biro svake nedelje, bio sam na desetak sajmova, i nisam našao posao. Bio sam na razgovorima, nisam prošao. Koriste ovu nemaštinu da nađu najbolje radnike. Tražim i van struke, radio sam razne poslove da bih zaradio", kaže on.
Goran Nedić (25), građevinski inženjer, kaže da za njegovu struku ponuda gotovo nema.
"Na sajmu zapošljavanja na građevinskom fakultetu bilo je 50 firmi, a ni jedan jedini konkurs nije postojao. Svako ko ima jednog zaposlenog viška poslao ga je da deli olovke i upaljače. Njima je samo cilj da tu prođe što više ljudi", ogorčen je Goran, koji dve godine traži posao.
