Izvor: Blic, 26.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužiću Agenciju za privatizaciju
Bogdan Veljković, naslednik „Vajfert pivare", podneće krivične prijave protiv nadležnih Agencije za privatizaciju, jer su samo mesec dana pre donošenja zakona o restituciji prodali BIP konzorcijumu „Alita" iz Litvanije i „Junajted nordik bevridžiz" iz Norveške za 21,4 miliona evra ignorišući prava starih vlasnika. Zbog prekjučerašnje prodaje 51,9 odsto akcija BIP-a u koji je transformisana „Vajfert pivara" nakon nacionalizacije 1945. godine, Veljković će zatražiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od Suda u Strazburu zaštitu svojih interesa.
- To je lakrdija! Država se poigrava starim vlasnicima. Ova prodaja je dokaz da je najava donošenja zakona o restituciji bila samo predizborni trik. Zašto smo se 30. juna 2006. godine registrovali?! Zašto je država rekla da stari vlasnici moraju registrovati imovinu, da se zna koliko bi državu koštalo da se to isplati?! I zašto vi, kao poreski obveznici, treba da isplaćujete moju imovinu, koju ja hoću u naturi?! - pita se Veljković.
On je pokušao da utvrdi ko stoji iza ovog konzorcijuma. Saznao je da je „Alita" mala firma iz Litvanije koja nema prikazan bilans na svom sajtu, a predstavlja se kao proizvođač vina i ništa sem toga.
- Za vreme Miloševića milijarde su pokradene i prebačene na Kipar, u Izrael... Taj novac defakto se sada vraća u zemlju kroz zaštićene investitore. Hoću da znam ko stoji iza tog novca, a Agencija za privatizaciju ne želi da mi pruži te informacije - kaže Veljković, naglašavajući da ne traži ceo BIP, već samo deo koji je pripadao „Vajfert pivari".
Veljkovićevi preci, deda i deda stric Stojan i Vojislav Veljković, otkupili su „Vajfert pivaru" 1929. godine od familije Đorđa Vajferta.
- Moj deda stric Vojislav Veljković bio je ministar finansija za vreme kraljevine. Imali su banku koja se zvala „Vračarska zadruga", u zgradi današnje turske ambasade. Ta banka, čiji su većinski akcionari bili Veljkovići, bila je faktički vlasnik „Vajfert pivare" - kaže Veljković, koji je o problemu restitucije u Srbiji upoznao i predstavnike Evropskog parlamenta, nakon čega je potpredsednik EP uputio pismo Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, Dušanu Petroviću i Mlađanu Dinkiću, apelujući na brže usvajanje zakona o restituciji. Iako se donošenje zakona o restituciji očekuje u septembru, privatizacija nacionalizovane imovine do tada nije stopirana.
Kako u Agenciji za privatizaciju kažu, nerešen problem nacionalizovane imovine nije sporan za nove kupce, jer potpisivanjem ugovora kupci preuzimaju sva prava i obaveze preduzeća koje kupuju. Pravdaju se takođe da iako postoji problem denacionalizacije, privatizacija je zakonska obaveza, a deo od prodaje preduzeća odvaja se u fond za restituciju, iz kojeg će, kada zakon bude usvojen, biti isplaćivane naknade za oduzetu imovinu. Državu ne interesuje što vlasnici, poput Veljkovića, ne prihvataju novčanu nadoknadu, već insistiraju na povraćaju u naturi.
Po akciji 4,5 evra
Agencija za privatizaciju potpisala je ugovor sa konzorcijumom firmi „Alita" iz Litvanije i „Junajted nordik bevridžiz" iz Norveške o prodaji 51,9 odsto akcija BIP-a. Kupac se obavezao da plati 21,4 miliona evra za većinski paket akcija kompanije i investira 5,1 milion evra u modernizaciju proizvodnje. Konzorcijum je platio 4,5 evra po akciji iz paketa u vlasništvu države. Na Beogradskoj berzi akcije BIP prodaju se po 335 dinara i tržišna vrednost kompanije je oko 37 miliona evra.
