Izvor: B92, 11.Maj.2013, 17:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trojici stečajnih šefova 35 firmi
Privredni sud u Požarevcu vodi 87 stečajnih postupaka, za koje je zaduženo šesnaest stečajnih upravnika i diplomiranih ekonomista.
Prema odlukama stečajnih sudija, trojici od ovih upravnika povereno je čak 35 propalih firmi.
Rekorder među njima je Aca Mitić iz Žagubice, koji rukovodi stečejnim postupcima u 13 preduzeća. Odmah za njim su Dobrivoje Petrović iz Smedereva, upravnik u 12 preduzeća i Petar Ličinić iz Požarevca kome je povereno 10 propalih firmi. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Slede Dragan Ristović iz Smederevske Palanke sa devet, Rajko Pantić iz Smedereva sa šest i Verica Subašić, takođe iz Smedereva, sa pet preduzeća u svojoj nadležnosti.
"Na ime odobrene mesečne naknade troškova, Aci Mitiću mesečno sleduje 240.000 dinara, od čega 215.000 kao naknada mesečnih troškova, a 25.000 za preliminarne nagrade za vođenje stečaja u požarevačkom preduzeću "Stižanka“. Ova primanja nisu redovna, jer su mu za neka preduzeća poslednje uplate bile još u 2011. i sredinom 2012. godine. Navedene sume odnose se na rad u osam preduzeća, dok za pet nije bilo nikakvih isplata", kaže Siniša Nedeljković, v. d. predsednika Privrednog suda Požarevac.
Stečajnom upravniku Draganu Ristoviću, mesečno sleduje 230.000 dinara, a Dobrivoju Petroviću 120.000, za vođenje stečaja u Požarevačkoj banci i smederevskim firmama "Jugovo“ i "Konkret“. Petar Ličinić za preliminarne nagrade mesečno dobija 140.000 dinara, za vođenje stečaja u preduzećima "Dunavka“ u Velikom Gradištu, "Orka“ u Smederevu i "Novi Don“ u Goloboku.
Najduži stečajni postupak vodi se u preduzeću "Stižanka“ jer traje već 12 godina, dok je najkraći bio u PIK "Požarevac“, koji je okončan za godinu dana. Kako su u ovim postupcima prošli radnici, teško je precizno reći, jer nijedan od sindikata nema potpunu bazu podataka. Ipak, prema njihovoj slobodnoj proceni, u oko 90 odsto slučajeva radnici su izvukli najdeblji kraj, jer nisu uspeli da dobiju svoje zaostale zarade, pošto su prednost za naplatu imali znatno veći poverioci.
Od oko 10.000 radnika, koliko ih je zbog brojnih stečajeva ostalo bez posla, samo trećina je uspela da nađe drugo radno mesto, dok su ostali završili na birou rada.
