Izvor: B92, 25.Mar.2016, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci zarađuju, robu ne plaćaju
Beograd -- Zakon o rokovima naplate ne poštuju ni privatne ni državne firme. Proizvođači hrane na pare čekaju 138 dana iako je po zakon samo 60.
Maloprodajni lanci ucenjuju proizvođače kompenzacijama.
U Srbiji zbog hronične besparice privrednika svi svima duguju, što vodi nepoštovanju rokova plaćanja. Samo su "na papiru" regulisani zakonski termini do 60 dana, dok se kod nas u praksi, u proseku, na novac za robu i usluge čeka duplo više - 138 dana, pišu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Večernje novosti. Veliki sistemi za proizvodnju dnevnih namirnica na naplatu čekaju 90, a često kažu premaše i 100 dana. "Novosti" su anketirale na desetine firmi. U mesnoj industriji, od nekoliko proizvođača, najčešći rok isplate je između 60 i 85 dana. U zavisnosti od finansijske snage, prodajni lanci diktiraju duže rokove naplate, a prednost je na većim trgovinama. Tendencija je da neki maloprodajni lanci nude rokove od dva do šest meseci, čak i kompenzacije. Jedan proizvođač nam je rekao da ga trgovci uslovljavaju visokim rabatima, odnosno popustima za plaćanje robe unapred.
- Traže nam robu ispod proizvodne cene i nude uplatu unapred - rečeno je u jednoj fabrici hrane srednje veličine. - Ako im damo na gubitku smo, ako čekamo da nam se roba plati posle pola godine, opet gubimo, ne možemo da servisiramo naše dobavljače i obaveze i polako ali sigurno gušimo jedni druge. Ovako neće moći još dugo.
Najduže se čekao novac u lokalnim samoupravama. Tu su rokovi i do pet, šest meseci. U Uniji poslodavaca Srbije naglašavaju da bi država morala posebno ažurno da kontroliše kako javni sektor, odnosno kako budžetski korisnici ispunjavaju svoje obaveze, tako i privatni sektor.
- Kašnjenja u isplati nanose veliku štetu privredi, vratili smo se na nivo visoke nelikvidnosti - ističe Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. - Krenulo se ozbiljno prvog meseca primene tog zakona, u januaru ove godine, međutim, ubrzo se od toga odustalo i nastavilo po starom.
Na tako veliku "rastegljivost" rokova utiče i slaba kupovna moć. Promet u maloprodaji je u poslednjih pet godina u stalnom padu. Da bi sačuvali mušteriju, trgovci daju sve duže rokove kod plaćanja. A onda te mesece čekanja prebacuju na dobavljače, kojima ne plaćaju robu.
- Kriza tražnje veoma je duboka i mnoge firme su na rubu bankrota, a to važi i za mnoge trgovce, kao i njihove dobavljače - kaže za "Novosti" Dragoljub Rajić, privredni konsultant. - Trgovci su zbog besparice prinuđeni da robu daju na odloženo plaćanje na tri, šest, 12 i 24 meseca, pa se to odražava i na dobavljače, a najugroženiji su proizvođači.
Promene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama će, dodaje Rajić, možda uticati na skraćenje rokova plaćanja u javnom sektoru, ali u privredi je to teško očekivati.
- Kada bi se svi trgovci naterali da u kraćim rokovima plaćaju dobavljačima, mnogi među njima bi otišli u gubitke i najposle zatvorili ili bi poručivali znatno manje količine robe, jer bi morali da ukinu odloženo plaćanje, pa bi se prodaja prepolovila - dodaje Rajić. - Nažalost, u Srbiji hronično nedostaju investicije i bolji uslovi poslovanja s manjim troškovima da bi privreda prodisala. To bi polako počelo da vraća privredu u normalu i onda bi se rokovi plaćanja skraćivali.
Zbog nemogućnosti da naplate svoju robu i usluge, privrednici dolaze u veoma tešku situaciju. Da bi izmirili obaveze za PDV, isplatili zarade i sve obaveze koje državi sleduju, a gde su kontrole stroge, podižu kratkoročne kredite uz kamatu od 12 do 14 odsto. Većina firmi posle ima problema da te zajmove vrati.
