Izvor: B92, 16.Jan.2012, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Temelji Evrope ozbiljno poljuljani
Agencija za procenu kreditnih sposobnosti Standard i Purs potvrdila je ono što se odavno znalo - u evrozoni škripi na sve strane.
Temelji zajedničke monete su ozbiljno poljuljani, a krizi se ne nazire kraj. Pitanje je, da li će uopšte, u ovoj godini, spisak korisnika evropske valute moći da ostane neokrnjen.
Od šest najboljih đaka, ostala su samo četiri - Nemačka, Holandija, Finska i Luksemburg. Budućnost je još sumornija. Samo je situacija u degradiranoj Slovačkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i neprikosnovenoj Nemačkoj nadalje stabilna.
Sve ostale zemlje članice u evrozoni su u opasnosti od negativnog trenda i daljeg pada. U "B" ligi su već Irska, Italija, Kipar i Portugalija, što ih svrstava u rizičnu grupu spekulativnog investiranja.
Amerika nema dobre namere
Nemački poslanik Mihael Fuks optužio je agenciju Standard end Purs da igra političku igru, jer ne smanjuje kreditni rejting Velike Britanije i Amerike, koje imaju veći javni dug i deficit od Francuske. Polemike o opravdanosti ovakvog poteza ne jenjavaju, pa su sve češće kritike o tome ko i na osnovu kojih pravila ocenjuje kreditni rejting. Tako su sve glasniji zagovornici da EU treba da osnuje evropsku agenciju za ocenu rejtinga jer su sve tri postojeće, Standard end Purs, Fič i Mudis zapravo američke agencije.
Sve to dolazi u trenutku kada su pregovori za spas Grčke unutar evrozone upali gotovo u bezizlaz. I pored stotina milijardi pomoći i obećanih novih tranši, Atina se vrti ukrug. Loše vesti stižu od banaka, koje nisu uspele da ispregovaraju s Atinom načine za finansiranje izlaska iz krize.
Kada su Evropljani jesenas odlučili da s novim planom pomoći priskoče Grčkoj, trebalo je da privatni sektor u tome učestvuje s oko sto milijardi. To se sada dovodi u pitanje. Situacija se ocenjuje kao ekstremna, a vlasti upućuju alarmantne poruke.
Poslednja procena Standard i Pursa naročito je izazvala pometnju u Austriji - gde je inače nestabilan bankarski sektor izložen ulaganjima u Mađarskoj - i Francuskoj.
Smanjivanje ocene došlo je u krajnje nepovoljnom trenutku po Nikolu Sarkozija, na samo sto dana od predsedničkih izbora. U suštini, promena s trostrukog na dvostruko A je podnošljiva, jer se s izuzetne platežne sposobnosti prelazi na visoku, ali u trenutnom kontekstu sadrži dve vrlo zabrinjavajuće stavke po vlast: potvrđuje negativni trend i dešava se usred predizborne trke u kojoj će biti važan element.
Vlast pokušava da relativizuje situaciju, podsećajući da je ocenu smanjila samo jedna od tri agencije, a da Fič, između ostalog, to ne namerava da učini tokom ove godine.
S&P: Postoji opasnost samouništenja
Agencija Standard & Purs je direktno prozvala čelnike evrozone za dosadašnje neuspele pokušaje rešavanja dužničke krize. S&P navodi da "političko okruženje u evrozoni nije bilo na visini izazova koje donosi kriza. Stabilnost i predvidljivost politike i evropskih instititucija nisu čvrsti koliko bi trebalo da budu. Proces reformi koji se jedino zasniva na politici budžetske štednje nosi sa sobom rizik samouništenja".
Zvanični Pariz skreće i pažnju da je smanjenje ocene stiglo zbog lošeg stanja evra, a ne francuske privrede. Opozicija, nasuprot tome, govori o fijasku politike šefa države. Gubitak trostrukog A smatra trostrukim porazom Nikole Sarkozija, na ekonomskom, političkom i ličnom planu. Vođa socijalista Oland uzvikuje da Francuska i Nemačka više nisu u istoj kategoriji država.
Predstavnici malih i srednjih preduzeća, strahujući od povećanja kamata, poručuju da građani neće da plaćaju za frizirane rezultate atinskih statističara ili neplansku gradnju u zaleđu Malage. U trenutku kada dve trećine građana izjavljuje da nije zadovoljno Sarkozijevom politikom, ali i dok on istovremeno polako stiže u sondažama Olanda (29:26 odsto), sve je zato poprimilo političke razmere.
U pomoć Sarkoziju je izjavom priskočila čak i Angela Merkel, dok je nemački ministar finansija Volfgang Šojble poručio da ne treba precenjivati značaj agencija.
Zbog svega ovoga, s velikim nestrpljenjem se očekuje vanredni samit EU krajem januara, na kojem se lideri spremaju da upute nove alarmantne poruke, iako mnogi ekonomski stručnjaci upozoravaju da pravi put za izlazak iz krize nije štednja, već naprotiv - podsticanje potrošnje.
