Izvor: Blic, 02.Nov.2011, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska banka: Cene hrane i dalje visoke
Svetske cene hrane i dalje su visoke i kolebljive, što najviše pogađa najsiromašnije zemlje i dodatno opterećuje globalnu ekonomiju, poruka je iz novog pregleda svetskih cena hrane, koji je objavila Svetska banka uoči samita G-20 u Kanu. Više od 13,3 miliona stanovnika afričkog kontinenta gladuje
Iako je indeks cena hrane u tom izveštaju niži za pet odsto u odnosu na februar ove godine, pri čemu je i u septembru beleženo marginalno sniženje za jedan odsto, on je još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uvek 19 odsto iznad vrednolsti iz oktobra 2010.
"Daleko od toga da je kriza hrane okončana", ističe Robert Zelik, predsednik Svetske banke, apelujući na G-20 da ovaj problem stavi na prvo mesto agende predstojećeg skupa.
Kriza hrane na Rogu Afrike se nastavlja, pogađajući trenutno više od 13,3 miliona ljudi, što je milion više nego u avgustu ove godine, a izgledi te krize su ocenjuju kao "zastrašujući".
Na skupu šefova vlada G-20 bi, između ostalog, trebalo bi da se promoviše produktivnija i elastičnija poljoprivredna proizvodnja, kao i obezbeđivanje hrane za one kojima je potrebna kroz regionalne humanitarne krizne rezerve. Takođe se očekuje i sporazum da isporuke hrane za potrebe Svetskog programa za hranu (WFP) budu izuzete od izvoznih restrikcija.
U izveštaju stoji da su se između septembra prošle i septembra ove godine svetske cene žitarica povećale za 30 odsto - kukuruza za 43, pirinča za 26 i pšenice za 16 odsto. Globalne cene sojinog ulja su takođe više za 26 odsto nego pre godinu dana.
U poslednjem kvartalu u svetu je došlo do povećanja cena žitarica za tri odsto, ali je taj rast manje-više neutralisan pojeftinjenjem ulja i masti u istom procentu.
Svetska banka prognozira da će hirovitost cena hrane, koja je izraženija u zemljama niskih prihoda, opstati u srednjoročnom periodu zbog mnogih kako globalnih, tako i internih faktora.
Poplave u Tajlandu mogle bi na kratak rok da doprinesu nesigurnosti na prehrambenom sektoru, budući da se u ovoj zemlji predviđa smanjenje proizvodnje hrane za 16 do 24 odsto.
Među strukturalne faktore koji doprinose kolebljivosti cena hrane u svetu spadaju rast stanovništva i promene u načinu ishrane, sve veća međuzavosnost cena hrane i energije i povećanje proizvodnje biogoriva.
Olakšavajuću okolnost predstavljaju dobri signali u oblasti snabdevenosti i zaliha. Prema najnovijim prognozama, globalne zalihe pšenice će u sezoni 2011/12. biti na najvišem nivou za deset godina.
Osim toga očekuje se rast globalnog roda kukuruza za četiri odsto, zahvaljujući većoj proizvodnji te žitarice u Argentini, Brazilu, Kini, Rusiji i Ukrajini.
Iako bi globalna ekonomija, suočena s raznovrsnim problemima, mogla da dovede do ograničenja tražnje hrane pa time i do njenog pojeftinjenja, u zemljama u razvoju dejstvo bi bilo mešovito - bili bi pogođeni izvoznici hrane, kao i siromašni poljoprivredni proizvođači, dok bi profitirali uvoznici hrane i potrošači.
Ministri poljoprivrede G-20 su, inače, u septembru uveli Informacioni sistem poljoprivrednog tržišta (AMIS), s ciljem da se poveća transparentnost kratkoročnih globalnih izgleda na tržištu hrane, naročito stanja zaliha, kao i da se identifikuju abnormalnosti na tržištu hrane kako bi se na njih na vreme reagovalo.
Povezane vesti: Zbog skuplje hrane 44 miliona ljudi ispod granice siromaštva Ministri su gluvi za nevolje siromašnih Više od milijardu ljudi gladuje Hronično gladno 166 miliona ljudi u 22 zemlje sveta
Svetska banka: Cene hrane i dalje visoke i kolebljive
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Nov.2011
VAŠINGTON -..Svetske cene hrane i dalje su visoke i kolebljive, što najviše pogađa najsiromašnije zemlje i dodatno opterećuje globalnu ekonomiju, poruka je iz novog pregleda svetskih cena hrane, koji je objavila Svetska banka uoči samita G20 u Kanu...Iako je indeks cena hrane u tom izveštaju...
