Izvor: Blic, 07.Jun.2014, 20:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

'Ladno, al' 6 sati na poslu: Švedska eksperimentiše sa skraćenim radnim vremenom

Dok radnici u Srbiji nezadovljno vrte glavom na novi Zakon o radu smatrajući neke vladine mere suvuše strogim (smanjenje visina otpremnine, nuliranje minulog rada kod promene posla...), Šveđani se pripremaju da radni dan sa osam skrate na šest sati.

U drugom po veličini gradu u Švedskoj, Geteborgu, ovog leta počeće se sa eksperimentom skraćenog radnog vremena. Šveđani će radni dan skratiti sa osam na šest sati nadajući se da će dokazati da će efikasnijim radom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nadoknaditi kraće radno vreme. U osmočasnovnoj radnoj smeni većina radnika ne radi efikasno svih osam sati, odnosno često se „hvataju krivine”, dok bi radnici smanjenjem radnih sati bili produktivniji.

-Moji prijatelji me mrze. Većina njih misli da pošto radim samo šest sati, ne bi trebalo da budem plaćem kao da radim osam - rekao je prošle nedelje švedski mehaničar Robert Nilson agenciji Frans pres.

Postoji i razlog za zavist

Pretpostavimo da srećni Šveđani na poslu godišnje provedu 222 dana (260 radnih dana minus minimalni godišnji odmor i praznici prema švedskom kalendaru), a sa šestočasnovnom smenom oni će za radnim stolom provesti 1,332 sata od ukupno 8,760 u godini - ostaje im dosta slobodnog vremena, zar ne? To je čak manje radnih sati od Holanđana koji uglavnom rade četiri dana nedeljno.

Eksperiment u Geteborgu trebalo bi da dokaže da li večita debata o tome treba li ili ne skratiti radni dan ima uporišta u praksi. U ovom probnom periodu koji će početi 1. jula, jedna grupa radnika u javnom sektoru radiće šest sati dok će druga nastaviti da radi kao i do sada, osmosatnu smenu.

Ako se ispostavi da su radnici koji su kraće radili u boljem mentalnom i fizičkom stanju i rade efikasnije, šestočasovni radni dan mogao bi postati stvarnost i u drugim gradovima skandinavske zemlje.

Možda je ključ u efikasnosti - studije su pokazale da postoji inverzivna veza između broja sati provedneih na poslu i efikasnosti radnika tokom tog vremena (SAD se ne računaju jer tamo rade i dugo i naporno).

Nažalost, život nije tako jednostavan. Švedski grad Kiruna već je probao sa ovakvim načinom rada i pokazalo se da rezulati i nisu bili toliko pozitivni.

- Pokazao se samo mali rast efikasnosti radnika ali to se negativno odrazilo na njihovo zdravlje - rekla je Karina Bildt sa Nacionalnog instituta za poslovanje.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...