Izvor: Politika, 07.Okt.2015, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve vidljiviji oporavak industrije
Neto priliv direktnih stranih investicija milijarda evra
U makroekonomskim kretanjima u avgustu preovlađuju dobre vesti, među kojima je međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 12,9 i prerađivačke industrije od 6,5, a prehrambena industrija je u avgustu imala rast od 2,8 odsto. To je najbolji rezultat u 2015. godini, rečeno je juče na predstavljanju najnovijeg broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).
Ekonomista Ivan Nikolić saopštio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da je deficit tekućeg platnog bilansa od januara do jula iznosio 795,4 miliona evra, što je 30,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Neto priliv direktnih stranih investicija je 1,014 milijardi evra. Devizne rezerve su povećane 370 miliona evra, za razliku od pada u prošloj godini od 1,209 milijardi evra, kazao je Nikolić.
Međugodišnja inflacija u avgustu stala je na 2,1 odsto i to kao efekat rasta cena struje, hrane i usluga.
Prosečne neto zarade u avgustu su bile 2,1 odsto niže u odnosu na jul, a realno za tri procenta, naveo je on.
Govoreći o monetarnim kretanjima, Nikolić je podsetio da je smanjena referentna kamatna stopa na pet odsto i snižena je stopa izdvajanja obavezne rezerve. Te tendencije će se nastaviti. Zato će banke morati tome da se prilagode kroz smanjenje kamatnih stopa.
Analitičar Stojan Stamenković ocenio je da je više od polovine prerađivačke industrije u avgustu imalo pozitivne trendove. Što se tiče kretanja u industriji, smatra da je i dalje najveći problem u hemijskoj industriji koja je okrenuta agrokompleksu, posebno pančevačka „Petrohemija”. Prerađivačka industrija u ovoj godini trebalo je da raste najmanje šest odsto, a posle paljenja druge visoke peći u Smederevu rast te grane industrije biće i veći, smatra Stamenković.
Proizvodnja u „Fijatu” varira posle velikog rasta 2013. godine i ubuduće će zavisiće od ulaganja u razvoj infrastrukture, konkretno od izgradnje puta Kragujevac–Batočina, koji treba da poveže FAS sa Koridorom 10.
Stamenković je ocenio da bi moglo da dođe do rasta tražnje za vozilima „Fijatove grupacije”, pogotovo u SAD posle afere sa „Folksvagenom” zbog lažiranja podataka o izduvnim materijama iz njihovih dizel motora.
Najveći udeo u izvozu u prvih osam meseci ove godine, po njemu, imala je poljoprivreda, koja je samo u avgustu u izvozu učestvovala sa oko 150 miliona evra.
Komentarišući priliv direktnih stranih investicija, koje su zabeležile međugodišnji rast od 3,8 odsto u avgustu i iznosile 1,014 milijardi evra, Stamenković je ocenio da „nije bogzna kakav”.
Kada se oduzmu sredstva od reinvestiranja stranih kompanija, koje već posluju u Srbiji, neto priliv stranih investicija je oko 600 miliona evra.
Srbiji bi ove godine trebalo oko 1,7 milijardi evra direktnih stranih investicija da bi ostvarila planirani rast, kazao je Stamenković.
Budžetski deficit u avgustu nastavio je da pada i iznosio je 6,8 milijardi dinara, tako da je za osam meseci ove godine bio 31 milijardu dinara, što je neuporedivo manje u odnosu na prošlogodišnje 142,3 milijarde dinara.
Pad deficita rezultat je u najvećem delu posledica smanjenja plata i penzija u javnom sektoru. Skok naplate akciza u avgustu iznosio je 85 odsto, a najviše zahvaljujući uvođenju akcize na električnu energiju.
Dobra vest je što je pokrenuto tržište prodaje problematičnih kredita, koje za sada nema velike efekte, ali bi moglo da ima veliki uticaj na finansijsko tržište u budućnosti, primetio je Stamenković.
.jpg)
