Izvor: B92, 07.Okt.2016, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Švajcarce koči "hrvatsko pitanje" - gube milijarde

Protokol, koji je dobio pridev hrvatski, još nije ratifikovala vlada švajcarske federacije. Sve je otišlo toliko daleko da se spekuliše i o referendumu.

Iako je u više navrata objavljen slobodan pristup hrvatskih radnika na tržište rada u Švajcarskoj, poslednji put u aprilu ove godine kada su zvanični Brisel i Bern o tome sklopili sporazum, to se još nije ostvarilo.

Pripadajući protokol o slobodnom pristupu hrvatskih radnika na švajcarsko tržište rada, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji je u švajcarskoj javnosti već dobio pridev hrvatski, još nije ratifikovalo Federalno veće u Bernu ili vlada švajcarske federacije.

Oklevanje švajcarske vlade da "spusti rampu" hrvatskim radnicima posledica je dobro razrađene taktike jedne od najjačih stranaka u toj zemlji, Švajcarske narodne partije (SNP) koja nije uspela da spreči ratifikovanje "Hrvatskog protokola" u oba doma tamošnjeg parlamenta.

Ali je SNP, u jednom od domova, Senatu, isposlovao da se Federalnom veću ratifikacija "Hrvatskog protokola" uslovljava usklađivanjem migrantskih pravila EU s pripadajućim pravilima švajcarske federacije.

Nikakav, naizgled, problem za veliku većinu parlamentarnih demokratija u kojima se otpor neke partije, ako je ikako moguće, lomi preglasavanjem kao "vrhuncem" političke veštine. Ali u Švajcarskoj, u okviru Federalnog veća, nema preglasavanja, odluke se moraju doneti konsenzusom. Tako, niko ne zna kako će Federalno veće pomiriti potpisano u Briselu sa zahtevom Senata.

Pre desetak dana razgovarali su o rešenju novonastale situacije u Briselu predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i prvi čovek Federalnog veća Švajcarske Džon Šnjader Aman, ali bez opipljivog rezultata. Švajcarcima je, u svakom slučaju, dat rok da do sredine februara iduće godine ratifikuju "hrvatski protokol".

Stvari su otišle tako daleko da se spekuliše kako bi se 'hrvatski protokol' mogao staviti na referendum, što je oprobana metoda u Švajcarskoj, gde je referendum o raznim pitanjima, na raznim nivoima (država, kanton, opštine) sproveden stotinak puta samo u poslednjih 20 godina.

Međutim, SNP je referendum kao rešenje oko migranata "ispucao" u februaru 2014. kada su Švajcarci izglasali značajna ograničenja prihvata stranaca u svoju zemlju. Taj referendum je i odložio potpisivanje "Hrvatskog protokola", koji je trebalo da bude ratifikovan i da stupi na snagu još za Vlade Zorana Milanovića.

Kada je u Švajcarskoj izglasano, u suštini, "antimigrantsko rešenje", ministarka pravde i policije Simoneta Somaruga nazvala je tadašnju ministarku spoljnih i evropskih poslova Vesnu Pusić i saopštila joj da Švajcarska odustaje od potpisivanja "Hrvatskog protokola". Jasno da EU nije mogla da dopusti da sloboda kretanja radne snage između Unije i Švajcarske važi za sve članice osim za Hrvatsku.

Doduše, dok se čeka puna sloboda zapošljavanja, Švajcarska je hrvatskim radnicima koji žele da rade u toj zemlji odobrila određeni broj dozvola za rad, ali tek je manji broj odobrenja na pet godina.

Švajcarska je, s druge strane, izuzetno zainteresovana da "hrvatski protokol" usvoji jer joj je to uslov za pristup fondu EU za naučna istraživanja "Horizon 2020." čija se vrednost procenjuje na nekoliko milijardi evra. Stoga su neki od prvih komentara nakon izglasavanja "ne" imigrantima u februaru 2014. na švajcarskom referendumu glasili da su takvim ishodom najviše pogođeni hrvatski radnici i - švajcarski studenti.

Nastavak na B92...