Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša nije požnjela njive
Cene hrane su na silaznoj putanji, ali su još dosta visoke i potrošači ne bi trebalo da se nadaju da će ići mnogo nadole
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ne mora da strahuje da će mu cene hrane, kao što je to bilo prošle godine, napraviti darmar s inflacijom. I to uprkos tome što je leto bilo sušno i zato što je baš suša pokazala da i dalje na mnogim njivama štedimo na agrotehnici. Cene hrane su na silaznoj putanji, ali su još dosta visoke i potrošači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne bi trebalo da se nadaju da će ići mnogo nadole.
Prema podacima koji su stigli u Privrednu komoru Srbije, ovogodišnji rod je sasvim pristojan, s prosečnim prinosima. Milan Prostran, sekretar komorskog udruženja za agrar, kaže da će se možda na kraju godine iskazati i minus fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje, ali ne u većem obimu. Možda, oko jedan procenat. Podbačaju je najviše doprineo nešto slabiji rod kukuruza, jer on u ukupnom bruto proizvodu ove grane ima značajnijeg udela.
– Iako je evidentno da je bilo podbačaja u prinosima, bruto vrednost ove proizvodnje neće podbaciti i verovatno će biti na nivou prošlogodišnjih oko 5,5 milijardi dolara, a možda i više. U prošloj godini cene poljoprivrednih proizvoda rasle su najviše na kraju godine, tako da mnogi proizvođači od toga nisu imali mnogo koristi i zato su ove godine, prema aktuelnim cenama, oni bolje prošli – kaže Prostran, dodajući da će fondovi hrane biti namireni i da se i ove godine očekuju dobri izvozni rezultati.
Inače, osmomesečni spoljnotrgovinski bilans je za pohvalu, jer je ova grana za osam meseci ove godine u suficitu za milijardu dolara.
Po njegovoj oceni cenovni udar hrane je ove godine ipak niži, jer je prošle godine pšenica, na primer, koštala između 24 i 26 dinara, a ove 18,99 dinara po kilogramu. Kukuruzu je cena dostizala 24,25 dinara, a sada košta takođe 18,19 dinara po kilogramu.
Prema podacima zvanične statistike, u ovoj godini je sa 492.989 hektara požnjeveno gotovo 2,1 milion tona pšenice, što je za 28,4 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Međutim, proizvodnja je za 18 odsto manja u odnosu na period od 1998. do 2010. godine, a kako ističu u PKS, procenjuje se da će ostvareni rod pšenice sa prenetim zalihama iz prethodne godine biti dovoljan za snabdevanje domaćeg stanovništva.
Sa 1,25 miliona hektara trebalo bi da bude ubrano 6,23 miliona tona kukuruza, što je, uprkos setvi na dodatnih 30.000 do 50.000 hektara, podbačaj roda od čak 13 odsto. U odnosu na prošlu godinu, očekuje se veći rod suncokreta za 9,7 odsto, dok će rod šećerne repe biti manji za oko 23 odsto. Od ovih sirovina dobiće se 350.000–400.000 tona šećera i oko 200.000 tona ulja. Prinosi soje su takođe podbacili za oko 23 odsto i očekuje se rod od 415.000 tona soje.
Prema Prostranovim rečima, i većina voćara će imati solidnu zaradu ove godine, naročito proizvođači trešanja, kajsija, dok su cenom nezadovoljniji bili malinari, ali i oni koji gaje šljive. Inače, posmatrano u odnosu na prošlu godinu, očekuje se veći rod jabuka,i to za 29,2 odsto, i šljiva za 49,6 odsto.
J. Rabrenović
objavljeno: 06.10.2011.
